6.12.2008 - Dobro se dobrim vraca !
Vec je proshlo tri dana otkako sam bila u tamnici. Jedina uteha su mi bili mali prozor na vrhu prostorije i sveshtenik koji je redovno dolazio donoseci mi pisma moje majke.
Majka je pisala kako moram biti strpljiva, i da se pripremim kad izadjem napolje, za josh loshih vesti. Upozoravala me je da ne gubim nadu, da ce na kraju sve ispasti dobro.
Chetvrtog dana, u tamnicu je ushao strazar, i sa kiselim osmehom mi objavio da sam pushtena i da su uhvatili pravog krivca.
-Zahvali bogu shto imash tako mocne prijatelje, inache bi istrulila ovde, kao mnogi pre tebe - zlurado je rekao.
Ispred zatvora, stajala je kochija. Kada sam zatvorila kapiju iza sebe, vrata kochije su se otvorila shirom, i prvo sam ugledala moju dragu Annie.
-Marie, tako mi je drago shto si dobro - zagrlila me je.
Iza nje su stajali moji roditelji i Antoan. Primetila sam josh jednu osobu u kochiji, mada nisam razaznala ko je.
Dok sam se grlila sa roditeljima, druga kochija je pristigla.
Antoan mi je prishao.
- Marie, ovih dana bez tebe bio sam kao lud. Jedva sam chekao da izadjesh , i da svima objavim da cemo se uzeti...Ali ja..
Prekinula sam ga.
-Gospodine Antoan, zahvaljujem vam na ljubaznosti koju ste mi ukazali, ali ja ne zelim da vas vidim nikada u zivotu. Molim vas, ne uznemiravajte me.
Gledao me je zachudjeno, i proshaputao:
- Varate se Marie. Razumem vashe ponashanje, mozda i imate pravo, ali ja se necu smiriti dok ne budete moja. Jednog dana cete videti da je sve ovo za nashe dobro.
Pogledala sam ga sa gadjenjem.
-Majko, mozemo li sada ici kuci?
Skrenula je pogled. I otac. Pogled mi je pao na Annie, ali i ona je delovala tuzno.
- Ja cu da odgovorim, kad vec oni ne mogu - zachula sam grub zenski glas iz kochije.
Madam de Noir je sada izashla i stajala preda mnom.
-Vi se,Marie, necete vratiti vashoj kuci, vec cete doci k mojoj. Vi ste, od sada, moja lichna sluzavka. Iako sam obecala vashoj majci da necete raditi surove poslove, vi ste , praktichno , sada moje vlasnishtvo.- rekla je povishenim tonom.
Majka i otac su me bolno gledali i kratko klimnuli glavom.
-Ne razumem. Zbog chega? - pitala sam.
-Jednostavno, drago dete. Ja sam ta koja vas je izvukla iz zatvora, i sada ste moj duznik. Morate otplatiti ono shto sam ja uradila za vas. Hajde, ne gubimo vishe vremena. Ulazite u kochiju,Marie.
Iza sebe sam ostavila tuzne poglede mojih roditelja, tugu u ochima Annie, i stisnute pesnice Antoana. I ceo moj zivot, kako mi se chinilo.
Kakav zivot mogu da ochekujem u vili Madam de Noir??
|
|
Komentara (4) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
16.11.2008 - Utamnicena- nastavak konachno ;-)
Povratak u Pariz mi je delovao beskonachno dug. Bila sam zatvorena u kochijama na kojima je stajao katanac, dok se Antoan sa strazarima , vozio napred. Pokushavala sam da , u glavi, objasnim i nekako opravdam Antoanov postupak, ali mi se sve vishe chinilo da mi je smestio. Suze su mi nekontrolisano padale, jer , iako zvuchi apsurdno, moja osecanja prema njemu se nisu promenila.
Stigavshi u Pariz, zandari su me odmah sproveli do tamnice u kojoj je trebalo da chekam odredjenu osobu. Njen identitet mi nisu otkrili, pa sam sedela u ishchekivanju. Nadala sam se majci ili ocu, ili u najboljem sluchaju Annie.
Nade su se srushile onog trenutka kada je u prostoriju ushao sveshtenik, noseci Bibliju ispod desne ruke.
- Dete moje, doshao sam po pozivu tvoje drage majke. Shalje ti ovo pismo, jer nikome, sem meni, nije dopushteno da udje ovde. Zao mi je shto je sve ovako ispalo, i mozda ne znachi mnogo, ali verujemo da si nevino optuzena - namignuo je.
-Znachi, i to mnogo.
Kada je sveshtenik otishao, nakon shto je , radi reda, prochitao par najkracih molitvi, svoju paznju sam poklonila majchinom pismu, u kome je, izmedju ostalog, stajalo :
" Tvoj otac i ja pokushavamo, na sve nachine, da te izbavimo odatle. Nismo verovali ali Antoan nam pomaze i to dosta. Tvoj otac i Antoan se sada ne razdvajaju. Pomislila sam da ce ti ta vest dobro doci u ovakvim trenucima. Draga moja Marie...verujemo ti . I Annie ti veruje. "
Jedva shto sam zavrshila pismo, u odaju je ushao Zak.
- Kako se drzish, prijateljice? - rekao je vedrim tonom.
-Kako bih se mogla drzati na ovakvom mestu... Kada cu izaci ?
- Nadamo se uskoro. Jedna vrlo vazna osoba radi na tvom oslobodjenju, ali o tome ti ne smem govoriti previse. Naravno, ima zachkoljica, ali o tome cesh brinuti kada izadjesh iz ovog uzasnog mesta.
-Kako je Annie? Da li zna da sam...
-Saznala je pre koji sat. Uzasnuta je i ne prestaje da plache. Shalje ti podrshku, i jedva cheka da te vidi.
- Draga moja Annie...- zaplakala sam.
- Madmoisselle Marie, gore glavu. Ukoliko danashnji sastanak prodje dobro, izacicete odavde pre nego shto se i nadate. Pozdravljam vas.
Kada su se teshka vrata zatvorila za Zakom, u mom srcu se stvorio led.
Shta me josh cheka? Kakvu to igru Antoan igra? I ko je ta osoba koja im pomaze?
|
|
Komentara (5) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
18.4.2008 - Klupko se zamotava !! ..
U salonu buka se pojachavala. Gospoda je dolazila iz Pariza, Londona, Nice i ostalih gradova. Kurtizane madam Zanet su imale posebnu reputaciju,i visoko obrazovanje, pa su izuzetno privlachile uvazene lekare, advokate, vlasnike imanja, pa chak i vojnike.
Madam Zanet mi je za ovu priliku spremila belu haljinu, sa otvorenim dekolteom toliko, da sam se plashila da se sagnem. Iskreno, bilo me je sram izaci takva pred tolike ljude. Ali izbora nisam imala.
Kada sam sishla u salon gde se odrzavao bal, umalo se nisam onesvestila. Zak je u uglu sedeo sa Joanom i ljubio je. Sve mi se zamutilo u mozgu, i samo sam pomishljala na moju jadnu Annie koja ga toliko voli.
-Mesje, molim vas, podjite za mnom- prishla sam mu.
-A kuda to, madmoiselle?
-Samo podjite. Objasnicu vam.
Krenula sam ka radnoj sobi madam Zanet. Tu nas niko nece ometati.
-Izvolite madmoiselle- rekao je chim je zatvorio vrata iza sebe.
-Objasnite mi zashto varate Annie? Morate znati da ce ona saznati za ovo malo pre i ja cu se...
-Necete vi nishta madmoiselle. Annie me je poslala da vam kazem da ne zeli vishe nikada u zivotu da vas vidi i ako se vratite u Pariz, lichno ce ona da ode do garde i prijavi vas.
Srce je pochelo da udara kao bubanj u mojim grudima. Shta on to pricha?
-Ne verujem vam mesje. Vi se samo plashite da..
-Madmoiselle, verujte mi, ja sam vam u ovom trenutku najveci prijatelj. Antoana su zatvorili i ispituju ga, a ako vas uhvate gotovi ste.
-Ne razumem vas mesje. Pa ja sam samo pobegla zeleci da se udam za njega..a ne kao zlochinac.
-Nisu vam rekli?
Pogledala sam ga upitno.
-Optuzeni ste za ubistvo, Marie.
-Molim? Ja? Pa koga sam ja to ubila?
-Pa zna se. verenicu mesje Antoana. Umrla je one vecheri kada ste vi nestali, a maramica sa vashim inicijalima je nadjena kraj njenog bezivotnog tela. Zar vam Antoan to nije rekao.
Sela sam na stolicu, malaksala. Ubijena? Misle da sam je ja...O mon dieu !!!
Ali... kako? Zashto?
-Mesje, verujte mi, ja sam tu devojku videla jednom u zivotu. Josh pre bala kod Annie. Ja se chak ni ne secam njenog lika. Morate mi verovati.
-Annie je rekla da ni ona ne veruje. Ali ne zeli da se vratite. Plashi se da vas ne uhvate i utamniche. Morate ostati ovde dok se stvari ne razjasne.
-Ali Antoan? Ne mogu dozvoliti da njega..
-On ce biti dobro. Njega ne optuzuju za ubistvo, ali sumnjaju da zna gde ste. Sada ste u njegovoj milosti. Oprostite, ali ja moram ici. Rano ujutru idem sa Annie kod sudije. Hoce da se venchamo.
-Ah, naravno. Drago mi je zbog vas, ona vas puno voli, mesje.
-I ja nju, madmoiselle. I ja nju.
Ujutru rano, chula sam kochiju koja je zastala pred ulazom. Mesje Zak je nakon nepunih pet minuta bio spreman i ushao je u kochiju. Ostavio mi je cedulju na kojoj je pisalo
" Marie, vidim da ste dobra devojka. Nadam se da cete biti dobro. Uvek na usluzi. Vash Z ."
Tuga je ponovo pritisla moje srce. Samo kad bih mogla videti Antoana, bar na tren.
Zelja mi se ispunila vec narednog jutra.
Antoan je ushao u moju sobu i bez rechi pozdrava, seo na obod mog kreveta.
-Antoan, shta se deshava?- upitala sam ga.
-Marie, ubila si moju verenicu Klode.
-Molim? Kako to mislish? Pa znash da nisam, Antoan... pa bila sam sa tobom.
-Ne, draga. Ubila si je. I odgovaracesh za to.. Ukoliko..
- Shta se deshava sa tobom? Zashto to prichash? Ne mozesh me lazno optuziti..
-Vec jesam. Nije postojao drugi nachin. Jednom cesh mi biti zahvalna. Ovo sve radim jer te volim, Marie.
-Antoan...- pochela sam da vrishtim...
U sobu je ushlo par zandara, i zamolili su me da se obuchem i podjem sa njima.
U kochiji sam se osecala kao pravi zatvorenik . Antoan je sedeo pored mene i drzao me za ruku. Bila sma besna na njega i zelela sam da se skloni da ga u zivotu ne vidim. Delovao je tako stalozeno, mirno kao da idemo na odmor.
Shta li ce reci moji roditelji kad me vide? Kako da dokazem da nisam ubila Klode????
|
|
Komentara (6) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
13.4.2008 - Shta je to Annie smislila?
Proshla su tri dana otkako sam u drushtvu kurtizana. Kada ne moram biti u salonu, svoje slobodno vreme provodim napolju ishchekivajuci Antoana. Juche mi je poslao depeshu u kojoj je obrazlozio zashto ne dolazi po mene.
Stvari su se zakomplikovale u Parizu.
NIsam mogla a da ne mislim o ochaju moje majke i besu moga oca. Sve ono shto su oni uradili za mene u zivotu, palo je u vodu. Izdala sam njihovo poverenje i pobegla pred njihovim ochima.
Osecala sam se loshe. Plakala sam vecinu noci, a dane sam provodila ucheci o zanatu koji bi me uchinio neprihvatljivom za drushtvo.
Moj zivot je krenuo u nepoznatom smeru.
Nekoliko dana kasnije, stiglo je josh jedno pismo, adresirano na mene. Rukopis nije bio Antoanov, i strepnja mi je ushla u srce. Ko je josh znao da sam ovde?
Kada sam otvorila kovertu, pogledala sam na dnu strane . Pishe "Annie".
" Draga Marie,
Antoan je doshao kod mene, neposredno poshto ste otishli one noci, i rekao mi gde si. Veruj mi, prijateljice da sam se vishe uplashila za tebe nego za tvoje roditelje.
Zato sam uzela slobodu da ti napishem pismo.
Ove su stvari loshe.. MOj cherrie se vratio iz Marseja i sada smo opet zajedno, iako su moji roditelji izrichito protiv toga.
Sofi je poludela zbog tvog odlaska i preti mi da ce uchiniti sve shto je u njenoj moci kako bih se ja udala za Marshala.
Ali, draga moja, to ne treba da te brine, poshto ja imam savrshen plan za obe. Antoan mi pomaze u tome a i Zak takodje. On je tako divan, i kaze da me voli.
Nadam se da je sve u redu tamo gde si, i da cemo se videti uskoro.
Iskreno tvoja Annie "
Prochitavshi njeno pismo, osetih olakshanje. Znachi nije se dogodilo nishta strashno, i Antoan nishta ne krije od mene.
Kakav plan Annie to ima?
Nedugo posle, dok sam sedela u salonu sa Zanet i pomagala joj da zakrpi neke stare korsete, chula sam kochiju ispred ulaza. Usplahirena, prvo sam pomislila na gardu, da nije doshla po mene. Sakrila sam se u jedan plakar, kako me ne bi pronashli.
Ali iz kochije je izashao jedan mladi, ugledni, lepi gospodin.
-Oh mesje Bordo... zadovoljstvo mi je da vas vidim..
-Takodje madam Zanet.
Uvela ga je u salon bash u trenutku kada sam ja izlazila iz plakara. Osetila sam se prilichno detinjasto, i zacrvenela se.
-Oh, ko je lepa madmoiselle?
-Marie.
-Enchante.. Zaista ste lepi. Odluchio sam da cete mi vi praviti drushtvo vecheras.
-Ne ... jaa..
Priblizio mi se, i osetila sam njegov shapat ...
-Madmoiselle, Annie me shalje. Ja sam Zak..
Pogledala sam ga u chudu.
-Dakle, madmoiselle?
-Da.. ovaj.. da naravno..
Ko je zaista ovaj chovek? I shta Annie smera??
Nastavice se..
|
|
Komentara (5) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
10.4.2008 - U zatvoru kurtizane !!!
- Oh, dragi Antoan. Kako mi je milo shto te ponovo vidim. Koliko je proshlo? Devet godina? Kada sam dobila tvoju poruku, nisam mogla da verujem- govorila mu je, dok smo ulazili u kucu.
- Da, da, lepa Zanet. Dugo vremena se nismo videli..Obradovao sam se shto si reshila da nam pomognesh.
- A ovo je?- pogledala je u mene.
-Moja verenica, Marie Savouie.
-Enchante madmoiselle.
-Aussi - odgovorila sam.
Neka plava madmoiselle mi je pokazala sobu.
-Znachi, ti si nasha nova kurtizana. Zanet mi je rekla da cesh imati drugi tretman.
-Ne razumem. Vi ste..
-Pa naravno. Kod nas mushkarci dolaze da zadovolje svoje mushke potrebe, Ali ne brini . Antoan je rekao da ti to necesh raditi.
-Znash Antoana?
-Da, naravno. Ranije je dolazio ovamo stalno..
U tom trenutku se Antoan pojavio na vratima. Kada me je video bledu, prestrashenu, prisao mi je.
- Joana, molim te, ostavi nas nasamo.
Nakon shto je zalupila vrata, Antoan me je zagrlio, a ja sam , iz nepoznatog razloga udarila u plach.
-Nemoj plakati, amour, ne brini. Ovde chesh biti sigurna, dok ja ne sredim stvari u Parizu. Moraju do sada znati da nisi u svom krevetu. Moram otici i reci istinu. Dopustice nam da se venchamo, siguran sam.
-Molim te, idi kod moje majke, i kod Annie. Sigurno su chuje da me nema. Reci im da ne brinu, da sam dobro.
-Nishta ti ne brini. Ovde ce ti bili malo neprijatno, svestan sam toga, ali budi sigurna da cemo uskoro ici odavde. Moram ici sad draga. Vidimo se uskoro.
-Antoan, volim te.
- I ja tebe Marie, ni sama ne slutish koliko.
Kada je otishao, srce mi se ispunilo tugom. Kako cu se ja snaci na ovakvom mestu? I kada ce se Antoan vratiti?
Sutradan kada sam se probudila, na krevetu mi je bila ostavljena haljina. Obukla sam je i prishla ogledalu. Uzasnuta, pochela sam je skidati. Dekolte je bio predubok, a chipka prekratka. Bilo me je sramota da budem u njoj, chak iako sam sama u sobi.
Tek shto sam pochela da je skidam , u sobu je ushla Zanet.
-Ne, ne, draga moja. MOracesh to da nosish. Moje devojke se tako oblache, pa chesh morati i ti kako ne bi otkrili da nisi radi novca ovde. Antoan mi je dao izrichite naredbe. Niko ne sme da posumnja.
-Ali madam !! Ova haljina je prosto uvreda sama po sebi. Osecam se kao da nemam nishta na sebi.
-Navikni se devojko. Takve haljine nose kurtizane. A dok te Antoan ne odvede odavde, to cesh biti. Kurtizana. I mada neces primati mushterije,moracesh da silazish u salon kada pravimo slavlje, i moracesh plesati.
-Ne, zao mi je. Ja to ne mogu.
-Ti ochigledno nisi svesna svoje situacije. Optuzena si za ubistvo draga devojko. A to je jedini nachin da te sachuvamo policije.
-Za ubistvo? O chemu to govorite?
-Zao mi je. Nemam ovlashcenje da ti bilo shta kazem. Molim te, obuci tu haljinu. Kada zavrshish, sidji u salon. Danas pochinje tvoja obuka !
Kurtizana? Ja? Odzvanjalo mi je milion sumnji , kada je Zanet izashla iz sobe. O boze, u shta sam se to uvalila...
Nastavice se...
|
|
Komentara (7) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
8.4.2008 - Nastavak bajke...u pogreshnom smeru...
Kada je Antoan par sati kasnije otishao od mene, mislila sam da sam najsrecnija na svetu. Uveravao me je da ce sve srediti,i da cemo uskoro biti zajedno. Jedino shto mi nije bilo jasno, je shto je trazio od mene da glumim. Da se pravim kao da nishta ne postoji medju nama. I da subotu uveche provedem u drushtvu njegove verenice.
Pristala sam.
Majka i otac su se vratili sa bala besni.
-Zashto si nas lagala, Marie?- rekla je majka.
-Kako to mislish, lagala?
-Rekla si nam da ste ti i mesje Antoan u emotivnoj vezi. A onda se odjednom pojavljuje njegova verenica. I kaze da su se Antoan i ona verili pre par godina. Marie, shta se to deshava?- pocheo je strogo otac.
- Ali ja...
-Marie, ovim si dokazala da nisi sposobna da sama sebi stvorish buducnost sa nekim ko je vredan tvoje ruke. Molio bih te da se vishe ne vidjash sa tim gospodinom.
- Ali ja njega volim.
- Ali on tebe ne voli. I ugushicesh tu ljubav. Odmah. Idi u svoju sobu..
Sutradan je Antoan doshao da razgovara sa mojim ocem. Dugo su sedeli zatvoreni u kabinetu, kada se chuo pucanj.
- Josh jednom li dodjesh na moje imanje, ili pridjesh Marie, bicu slobodan da ne promashim.
Dok je izlazio, gurnuo mi je papiric u ruku .
' Cekacu te vecheras kod kapije. Ponesi samo najosnovnije stvari. Tako je najbolje za sve.
A. "
Da pobegnem? Ostavim porodicu, Annie? Kako da objasnim svoj odlazak? Shta ako neshto krene po zlu?
Ali on me voli. Znam da me voli. Pobecice sa mnom. Bicemo srecni..
Kada se smrklo, kofer je vec chekao ispod kreveta, a ja sam bila spremna da iskochim kroz prozor.Radila sam to puno puta kao mala, kada sam ishla na ponocno jahanje. Samo josh da sachekam da svi ugase svetla u sobama.
Pola sata pre ponoci, u kuci se sve smirilo. Polako sam spustila kofer niz oluk, i skochila u grmlje.
Dok sam trchala ka kapiji, videla sam ga kako me cheka, sa kochijom.
-Mislio sam da necesh doci- ljubio me.
- Nisam mogla da ne dodjem. Ne bih mogla da zivim bez tebe..
-Hajde, pozuri. Idemo..
-Kuda?
- Videcesh..
Celu noc smo putovali. Pred zoru, stigli smo u neku kucu u sred shume. Antoan se nasmejao.
-Dobro doshla, moja draga...
Vrata mi je otvorila , oskudno odevena zena.. Zakorachila sam, nazalost, u svoj pakao..
Nastavice se...
|
|
Komentara (7) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
22.3.2008 - Josh jedna tajna !!
Dva dana pre bala kod Renoirovih, otishla sam kod Antoana kako bih mu saopshtila vesti.
Planirala sam da mu kazem kako nije postojala druga opcija nego da slazem svoju dragu prijateljicu, i da se iskreno nadam da ce on igrati moju igru, i time praviti se da smo vereni.
Uz to, moram sprechiti moje roditelje da odu na bal, a i madam Sofi. Od nje cutanje ne mogu ochekivati.
Kada se kochija zaustavila ispred velelepne vile, neka jeza mi je protutnjala telom.
Zazvonila sam i batler me je otpratio do radne sobe mesje Antoana. On je sedeo u visokoj fotelji i sredjivao neke papire.
-Ah, Marie, tako mi je drago da te vidim. Chemu dugujem zadovoljstvo shto te vidim?- prishao mi je i poljubio ruku.
-Pa, mesje, doshla sam da vas zamolim za jednu uslugu. Mozda ce vam se uchiniti...
-Antoan !!- shirom su se otvorila vrata i neka madmoiselle sa dugom plavom kosom , utrchala je u prostoriju i bacila se njemu u naruchje.
On je izgledao posve zbunjen.
-Khm.. Klode, otkuda ti?- upitao je, sklanjajuci njene ruke sa svojih ramena.
-Ah, cherie Antoan. Nedostajao si mi u Londonu, pa sam reshila da te iznenadim.
-Ali... zashto mi nisi javila da dolazish, sachekao bih te na stanici !
-Ne ne dragi. Ovo je iznenadjenje..- delovala je presrecno. A onda je spazila mene.
-Oh, pa zar me necesh upoznati sa madmoiselle?
-Da, naravno. Oprosti. Ovo je Marie Savouie, a ovo je Klode Kardie...
-Njegova verenica. Enchante madmoiselle - poklonila se.
-Aussi.- uzvratila sam.
Uzela sam svoju torbicu i krenula ka izlazu. Vec sam bila na pola dvorishta, kada sam zachula korake iza sebe.
-Madmoiselle Marie, jako mi je zao zbog ovoga shto se desilo. Ja nisam mislio da ce ona..
-Sasvim je u redu mesje. Nije potrebno da se izvinjavate.
-Kakva vam je usluga trebala od mene?
-To je sada neizvodljivo. Molim vas, nemojte me vishe traziti. Vec cu se nekako snaci. Au revoir.
Nestajalo mi je daha dok sam trchala ka kuci. Nisam mogla ni zamisliti koliko ce mi teshko pasti upoznati Antoanovu verenicu. A meni se kleo na ljubav. Lazov !
Nije trebalo da se nadam. Mogla sam odmah videti kakav je. Chim se onako ponashao prema Sofi.
Kako sada da ovo objasnim Annie. Moj verenik ima drugu verenicu. Ne, ovo se meni ne deshava...
***
Na dan bala, bila sam ochajna. Majka se sa odushevljenjem spremala, otac je kupio novo odelo, i oboje su radosno chekali noc.
Nisam imala srca da ih ubedjujem da ne idu. A i onako je propao plan sa Antoanom, koji ce, najverovatnije doci sa svojom verenicom, tako da jedino shto preostaje je.. da ne odem na bal. Da, pravicu se bolesna.
Reci cu roditeljima da osecam bol u grudima, da imam temperaturu. Ne mogu me naterati.
**
Kada su otac i majka otishli na bal, sedela sam u bashti ispred kuce i razmishljala o tome kako ce Sofi reagovati kada vidi da me nema. Da li ce Antoan primetiti?
Nakon pola sata, zachula sam zvuk kochija ispred kuce. Iz njih je izleteo neki chovek i zurnim korakom krenuo kad mene. Nisam mogla da verujem. Antoan je stajao ispred mene i delovao zbunjeno.
-Zashto nisi doshla? Chekao sam te !
-Mesje, kako se usudjujete..
-Zato shto vas volim . Da, volim vas. A vi se ponashate kao da me ne zanimate . Zashto?
-Zar je potrebno objashnjenje?! Imate verenicu. Videla sam je. Upoznala sam je. Kako mozete sada meni izjavljivati ljubav? Kako vas nije sramota?
-Nije me sramota svojih osecanja, za razliku od vas. Volite i vi mene, ali ne zelite da priznate. Annie mi je rekla shta ste joj rekli. Vi.. vi.. zudite za mnom.
-Varate se mesje. to sam rekla kako bih opravdala svoje vreme koje provodim sa Sofi.
-Lazete madmoiselle. Zashto vas je sramota da priznate?
-Zato shto...
Krenula sam nazad u kucu. Suze su mi se slivale niz lice. A onda me je uhvatio za ruku, okrenuo ka sebi i poljubio.
-Nemoj bezati mon amour. Bicemo jako srecni zajedno, videcesh . Samo kad bih ti..
-Oh, Antoan.. to bih najvishe volela... Ali Sofi ce unishtiti zivot Annie ako ne budem u njenoj sluzbi. Volela bih da postoji nachin.
-Da li to znachi da me volish?
-Da.
Kada sam izgovorila te rechi, nisam ni slutila shta se deshava u njegovoj glavi. Da sam znala.. moj odgovor bi bio drugachiji..
|
|
Komentara (12) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
17.3.2008 - Shta je bilo sa Annie?
Narednih nedelja sam u stopu pratila Sofi, i ispunjavala joj svaku zelju. Nisam imala problema sa roditeljima, jer su oni bili ubedjeni da ce od mene postati vrhunska umetnica. Iskreno, nije mi bilo prijatno da ih lazem, ali nisam imala izbor. Upravo, jesam.. ali ne najbolji.
Odluchila sam da cu cutati josh neko vreme, a posle da se obrachunam sa tom uzasnom zenom.
Vec neko vreme nisam videla Annie, pa sam reshila da je posetim. Mnogo me je zanimalo shta je sa mesje Marshalom. Da li je odustao od prosidbe, ili se i dalje nada?
Ugledala sam je kako silazi sa konja i ulazi besno u kucu. Potrchala sam za njom.
-Annie, da li je sve u redu? - povikala sam.
Zastala se i okrenula zapanjeno prema meni. Potrchala je i pala mi u zagrljaj. Osetila sam da je bash potresena.
Par minuta kasnije, dok se vruc napitak pushio iz sholjica, moja prijateljica i ja smo sedele u bashti i razgovarale.
-Marie, mislila sam da si me zaboravila. Chula sam da izlazish sa Sofi, da ste jako dobre prijateljice. Oh, draga moja, kako sam bila tuzna. I besna. Mozesh li mi objasniti o chemu se radi?
-Annie, ja... dugujem joj uslugu. Zato sam pristala da se vidjam sa njom. Tako ce se u drushtvu manje prichati o njenim avanturama, a ja cu otplatiti svoj dug - skrenula sam pogled.
-Ali kakav dug? Shta si ti to trazila od nje?
-Pa.. secash se onog mladica Antoana Monique?
-Onog shto nam je prishao u operi?
-Da. E, pa vidish draga Annie, ja sam... ja njega volim. I poshto ga Sofi zna, ona nas je spojila. Ubedila je moje da je on dobra partija.. i zato sam njen duznik. Ma, nije ona tako losha- lagala sam je.
-Marie.. zar nishta nisi nauchila iz mojih greshaka?? NJoj ne smesh verovati !
-Znam. I da je postojao drugi nachin, sigurno ovo ne bih radila.. Zao mi je shto sam te zapostavila, ali nije mi bilo lako sa njom.
-Verujem ti !
-Nego, reci mi, shta se deshava sa tobom i onim chovekom?
-Mislish na mesje Marshala?Oh, pa nekim chudom je otishao. Rekao je mom ocu da ipak nece sada da se zeni..ali da sam ja najbolja partija koju je imao. I otresla sam ga. Sve zahvaljujuci tebi, draga. Ja sam tvoj duznik, da znash- smejala se.
-E pa onda, jedino shto trazim je da nadjesh svoju srecu. Jesi li se chula sa tvojim cherie?
-Jesam. Poslao mi je pismo. On je sada u Marseju, na brodu. Uskoro dolazi i upoznacesh ga..
-Tako mi je drago..
-Marie, sledece subote moja majka pravi bal, i naravno tvoja porodica je pozvana. Ali ja bih htela da dodjesh sa Antoanom. Chini se da je dobar mladic..
-Naravno . Docicemo.
Kada sam napustila Annie, u glavi sam pretresala nachine kako da Antoanu saopshtim novosti. Chinilo se da je on u drushtvu drugachiji prema meni ! Shta ako Annie ne poveruje u moju prichu?
Shta god da se desi, moram zamoliti Sofi da ne kaze Annie pravi razlog nasheg druzenja...
|
|
Komentara (8) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
12.3.2008 - U visokom drushtvu...
Nekoliko dana nakon vechere kod madam de Noir, mesje Antoan je posetio mog oca. Izgledao je veoma ljut, i nije mi se chak ni javio kada je proshao pored mene.
Nakon dugog razgovora u ochevom kabinetu, obojica su izashli vidno veseli. Mesje Antoan je i ovaj put ostao na vecheri.
-Znash Marie, mesje Antoan mi je rekao da si pristala da uchish crtanje kod madam de Noir - reche otac za vecherom.
Zagrcnuh se.
-Da, htela sam vam reci posle vechere,ali eto, mesje Antoan me je pretekao.
-Mislim da je to losha ideja. Ta zena ne pripada nashem drushtvu- rekla je majka.
-Mozda, ali to je odlichna vezba za Marie, da vidi kako je kretati se u visokom drushtvu. Uostalom, mesje Antoan je predlozio da joj bude pratilac na balovima.
-Da madam, ne brinite. Potrudicu se da joj se ne desi nikakva neprijatnost - pogledao me je.
Kada sam , posle vechere, pruzila ruku mesje Antoanu, osetila sam list papira na dlanu. Zagonetno mi se nasmeshio i otishao.
Pod slabom svetlosti svece, chitala sam njegovo pismo:
" Prekrasna madmoiselle Marie ,
uzeo sam, mozda previshe, slobode da Vam napishem ovo pismo, ali moje srce mi je izdalo takvo naredjenje.
Kao shto sam Vam vec jednom rekao, zarobili ste me prvim pogledom, one vecheri na balu mesje de Renoira. Zeleo sam josh tada potrchati za Vama, oteti Vas i zaljubiti u sebe. Ali zdrav razum kojim se rukovodim ceo svoj zivot , nalagao mi je da bi taj moj postupak kod Vas imao suprotan efekat.
Zato sam doshao kod Vas, praveci se da me interesuje posao sa vashim mesje ocem, kako bih Vam bio blizu. Molim Vas, nemojte mi zameriti.
Ja ne znam koja su Vasha osecanja, kako ste prilichno zatvoreni, ali se iskreno nadam da necete odbiti moj predlog da Vas pratim kod madam de Noir, jer mi isti onaj razum nalaze da ne smem.
Ukoliko nalazite ovo pismo uvredljivim, molio bih Vas da mi to i kazete sutra, kada dodjem po Vas.
Iskreno Vash
Antoan Monique "
Iskreno govoreci, pomalo sam bila i zachudjena ovolikom smeloshcu. I ranije sam imala udvarache, ali kada god sam bila malo hladnija, oni su nalazili utehu kod neke od mojih prijateljica. Antoan je bash nezan i pazljiv. I kaze da me voli.
Nisam mu dala nikakve nade, a on mi je pomogao, i dalje mi zeli pomoci. Pa, prihvaticu . A sutra cu mu reci da mi je milo njegovo pismo.
Ili bolje da mu ja napishem, josh vecheras. Da, napisacu, kratko i jasno :
" Mesje Antoan, vashe pismo mi nije donelo nikakvu neprijatnost. Naprotiv.
Duboko Vam se zahvaljujem na ukazanoj pomoci i ljubavi.
Ponizno Vasha Marie Savouie "
Kochija se zaustavila ispred ulaza neshto posle podneva. Dok smo se vozili ka vili madam de Noir, pruzila sam mu pismo. Okrenula sam glavu, kako ne bih morala susresti njegove prodorne ochi.
-Ne mozete zamisliti koliku mi je srecu donelo ovih nekoliko vashih rechi. Naravno da vam zelim pomoci madmoiselle, bez ikakvih interesa.
- Drago mi je mesje, poshto nikakve koristi od ovoga ne mozete imati- rekoh.
-Dovoljna korist mi je shto provodim vreme sa vama...
U vili madam de Noir, bilo je nekolicine mladica koji su vezbali streljashtvo. Sofi je sedela na klupi i chitala neki pergament.
-Oh,Marie, kao po dogovoru. Ali, mesje Antoan, shta cete vi ovde- pogledala ga je.
-Draga moja Sofi, doshao sam vam praviti drushtvo. Vi znate da meni vashe drushtvo jako prija- nasmeshio joj se.
- Da, zaista.. Marie, idi molim te i presvuci tu haljinu. U mojoj sobi imash nekoliko pa izaberi. Idemo u posetu..
Kada sam se vratila u vrt, u sasvim novoj tamno plavoj haljini, mesje Antoan je pokazivao Sofi kako se odapinje strela. Oboje su bili nasmejani i dodirivali se rukama. Neki neopisiv bes mi je protutnjao telom.
Otishli smo kod Aurore Diverze na sedeljku. Nije bilo puno gospode, ali dama zato jeste. Sofi je odlichno uredila sve,kada me je na ulazu uhvatila ispod ruke. Izgledalo je kao da smo nerazdvojne.
Sedeljka se oduzila, a ja sam , utegnuta u haljini jedva chekala da se zavrshi. Mesje Antoan je sve vreme prichao sa Sofi, i mene kao da nije ni video.
Kada smo se, kasnije te vecheri, vracali kuci, nije mi rekao ni rech. Samo mi je, na rastanku poljubio ruku, i rekao da se vidimo za par dana.
Sofi je tada imala neshto drugo u planu.
Boze, koliko li ce trajati ovo muchenje. I shta je sa Annie?
|
|
Komentara (4) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
4.3.2008 - Na vecheri kod madam de Noir
Gledala sam se odushevljeno u ogledalu. Divna bela haljina, mi je divno pristajala, i nije se primecivalo da je prepravljena. Na moje veliko iznenadjenje, mesje Antoan je zamolio mog oca da mi bude pratilac vecheras. Majka je rekla da je to odlichna partija za mene, jer je mesje iz bogate porodice.
Necu lagati i reci da mi ne imponuje udvaranje tog gospodina.Ali ima neshto u njemu shto mi ne da mira.
Doshao je po mene svojom kochijom, i krenuli smo u zamak Sofi de Noir. Usput mi je prichao o svom poznanstvu sa njom.
-Upoznali smo se na jednom balu, kada je njen otac josh bio ziv.Ali tada je bila drugachija. Sad mi se chini da je prava...
-Mesje, nemojte tako govoriti o njoj.Sada moramo biti ljubazni, dok ne sredim neke stvari. Posle me nece zanimati, ni da je ozenite.
-Ne bi vam smetalo?- upitao je pomalo tuzno.
-Ne, to je vasha stvar. Mada nikome ne bih pozelela takvu zenu. Mozete naci neku ... dostojniju.- rekoh.
-Znachi, ipak mislite na mene? Zelite da nadjem dobru suprugu- nasmejao se.
Stigli smo pred zamak. Odavalo je utisak da ima dosta ljudi. Muzika je dopirala do hola.
Kada smo ushli u salon, dosta parova je plesalo, a Sofi je sedela za klavirom i svirala neku veselu melodiju.
-Ah, mesje Antoan. Tako mi je drago shto ste doshli - obesila mu se oko ruke. Mene je ignorisala dok joj se nisam poklonila.
-I vi ste doshli? Da, madmoiselle rekli ste da zelite da razgovaramo? Molim vas, podjite za mnom.
-Madmoiselle Marie, chekam vas ovde- rekao je Antoan.
***
Ushli smo u njenu sobu. Prishla je radnom stolu, i uzela chesalj. Raspravljala je svoje lokne, okrenuta meni ledjima.
-Dakle, madmoiselle, recite o chemu se radi?- progovorila je.
-Pa , doshla sam da vas zamolim da pomognete Annie- jedva sam izustila.
-A zashto se vi meshate u nashe stvari?
-Annie mi je prijateljica, i ja ne mogu gledati kako ona pati...
-Ne vidim razlog njene patnje. Marshal je divan gospodin, i usrecice je.
-Ali ona njega ne voli. On je mnogo stariji od nje. Nemojte joj to raditi, ako mozete sprechiti katastrofu.
-Hm, dobro. Ali pod jednim uslovom- da vi provodite vreme sa mnom. Dolazicete kod mene, ici sa mnom na balove..
-Ne shvatam...zashto?
-I sami znate da se o meni dosta pricha, najvishe negativno. To je zato shto vreme pretezno provodim sa gospodinima, a dame beze od moga drushtva. Tako da cete mi vi pomoci da vratim svoju reputaciju ..
-U redu. Neka vam bude. Ali mi morati obecati da cete odgovoriti mesje de Renoira da uda Annie za tog starca...
-Dajem vam svoju rech. Sada se mozemo vratiti zabavi...
Mesje Antoan me je chekao na ulazu u salon. Dok sam ishla ka njemu, neki mladic mi je prishao i pozvao na ples.
-Oh, mesje, naravno. Ja obozavam ovu igru.
-Ne, madmoiselle ne zeli da pleshe sa vama. Ona je sa mnom...- zachula sam Antoanov glas iza sebe.
Mladic je pognuo glavu i otishao.
-Zashto ste to uradili mesje? Odakle vam pravo....- pochela sam vikati.
-Imam prava ! Doshli ste sa mnom, i sa mnom cete plesati !- bio je odluchan.
-Varate se, mesje. Idem smesta kuci. Ne morate me pratiti- potrchala sam ka vratima.
Osetila sam njegove korake iza. Pobegla sam niz poljanu, i stala kod reke. Odjednom su mi se skupile suze u ochima
-Madmoiselle, perdone moi. Nisam zeleo da vas uvredim. Molim vas, nemojte plakati- prishao mi je.
-Nije zbog vas mesje. Molim vas, vodite me kuci.
- Verujte, pre bih sebe povredio nego vas. Zavoleo sam vas od prvog dana kada sam vas ugledao. Morate mi verovati..
-Vodite me kuci...
Dok smo se vozili, on je drzao moju ruku u njegovoj. Ja sam skretala pogled, ali ruku nisam mogla izvuci. Bilo mi je neopisivo prijatna njegova blizina..
Ali neki strah mi se uvukao u srce. Kako da objasnim majci da cu postati prijateljica madam de Noir??
|
|
Komentara (8) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
3.3.2008 - Neochekivana poseta
Mere nije bila odushevljena kada sam joj rekla da me je Sofi pozvala na vecheru.
-Marie, ta zena nije za tebe. Ti ne smesh podleci njenom uticaju. Ti si dobra devojka, iz dobre porodice. Trebash se udati, misliti na svoju buducnost. Ako te bilo ko poveze sa njom..
-Znam, majko. Verujte mi, ja ne zelim produbljivati poznanstvo sa tom gospodjom.Ali neljubazno je odbiti poziv.
Utom je neko zakucao na vrata. Kada sam otvorila, neki grch mi je protutnjao telom.
-Bonjour madmoiselle- shiroko se osmehivao.
-Mesje Antoan. Shta radite ovde?-tiho sam upitala.
-Doshao sam vas da vidim, naravno. Zelite li da proshetamo malo, po vashem divnom vrtu?- pitao je.
- Ko je to, Marie? Zar nas necesh upoznati?- chula sam majchin glas iza .
-Oh, madam. Da vam se predstavim.. Ja sam Antoan de Monique. -poklonio se i poljubio joj ruku.
-Drago mi je mesje.Ja sam madam de Savouie.Smem li znati chemu da zahvalimo vashoj poseti?
-Naravno madam. Doshao sam zamoliti madmoiselle Marie da mi pokaze vrt. Chuo sam da vash muz ima jako lepe ruzichnjake, a moj otac se bavi rasadom.
-Zaista mesje. Moj suprug je jako ponosan na svoje ruze. Marie, draga, pokazi gospodinu obavezno one iza vile. A vas pozivam da ostanete na ruchku.
Pokushala sam mu dati znak da ne prihvati.
-Naravno madam. Bicu pochastvovan. Idemo li?- okrenuo se ka meni.
Ishla sam par koraka ispred njega, i mehanichki mu pokazivala ruze.
-Marie, znate i sama da razlog moje posete nisu ruze, vec vi. Od kada sam vas video one vecheri na zabavi mesje de Renoira, i kada ste kao bez dushe istrchali napolje...
-To ste bili vi???- zgranuto sam ga pogledala.
-Da, i moram vam se izviniti zbog svog drskog pristupa,ali nisam mogao odoleti. Evo, zao mi je- rekao je.
Pogledala sam ga. Imao je chudnu boju ochiju, zelene kao prolece. I visok je, elegantan. Nosio je neki musketarski sheshir, a plava kosa mu je dopirala u uvojcima,do ramena. Imao je rupice na obrazima kada bi se nasmejao i tako bele zube...Ma shta je meni. Ovaj chovek je drzak, druzi se sa Sofi...ko zna koliko zena je..
-Prihvatam izvinjenje. Ali nemojte laskati sebi da sam zaboravila. To ce uvek kvariti sliku o vama, mesje. A sada, vratimo se ruzama...
Dok je ishao pored mene, primetila sam da ne gleda u ono shta sam mu pokazivala. Njegov pogled je lutao preko daljina, do mene. Ponekada bih podigla pogled, i susrela se sa njegovim zelenim ochima. Zashto me tako gleda?
-Ali, nisam vas lagao. Zaista ste lepi. Mozete li mi odgovoriti na jedno , mozda isuvishe diskretno pitanje. Volite li nekoga?
-Shta vam pada na pamet mesje. Kako mozete to da me pitate?- ljutito sam rekla.
-Oprostite, ali ja moram znati da li da se nadam...
-Ne, ne volim nikoga. Ali se nemojte nadati.
-Uporan sam ja madmoiselle...
Na ruchku se sprijateljio sa ocem i majkom. Otac ga je pozvao u lov sledeceg vikenda. Ostadoh ravnodushna. Uostalom, imala sam da brinem o vecim problemima...vecim od Antoana de Monique.
|
|
Komentara (10) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
2.3.2008 - U operi...
Otac je bio protiv. Rekao je da devojke ne idu u operu bez pratnje, pa je poslao moju druzbenicu da mi pravi drushtvo. Nije mi smetalo, ionako cemo biti sa porodicom Renoir. Madam de Renoir je poslala mojoj mere depeshu , u kojoj me zvanichno poziva.
Iako sam znala razlog svoje posete operi, nisam mogla da sakrijem odushevljenje.
**
Predstava je bila ocharavajuca. Sofi de Noir sam spazila josh na pochetku, u lozi preko puta nas. Do nje je sedeo , kako mi je Annie rekla, Marshal Rodrigues. Na prvi pogled se doimao kao uzvisheni, bogati gospodin. Sedeo je uspravljen u svojoj fotelji i smeshkao se Annie.
-Rekoh ti draga Marie, Marshal zeli vecheras da razgovara sa mojim ocem. Plashim se da je gotovo..
-Nije sve gotovo. Gore glavu, razgovaracu ja sa Sofi, mozda moze neshto da se uchini.
I mada sam ohrabrivala ochajnu Annie, i sama sam bila u nedoumici. Kako ja mogu neshto promeniti? Tu zenu jedva poznajem.
-Oprostite moje dame, da li dozvoljavate da vam se pridruzim?- upitao je nepoznati mladic, dok je stajao na vratima nashe loze. Annie me je pogledala, i osmehnula se.
-Naravno da dozvoljavamo mesje- odgovorila je. Ja sam cutala.
-Da vam se predstavim Antoan de Monique.-rekao je gledajuci me sa osmehom.
-Drago nam je mesje Antoan. Ja sam Annie de Renoir, a ovo je moja prijateljica Marie Savouie.
-Enchante madmoiselles. A zashto vi samo cutite, zar vam moje drushtvo nije prijatno?-upitao me je.
-Ne, naprotiv mesje. Jednostavno me zanima radnja predstave, ako nemate nishta protiv.- hladno sam odgovorila. Odakle mi je poznat ovaj gospodin?
Zavesa se podigla, i devojke u divnim odorama su pevale najlepshu ariju. Bila sam odushevljena njihovim glasovima, da sam potpuno zaboravila da cu morati na kraju prvog china odem i razgovaram sa madam de Noir. U polutami sam primetila uporne poglede ovog mesje-a, koji je sedeo pored Annie.
***
Kada se zavesa spustila, brzo ustadoh i podjoh da izadjem iz loze i nadjem madam de Noir.
Mesje je ustao i poshao za mnom.
-Oprostite madmoiselle Marie, mogu li vam se pridruziti?
-Ne mesje, najbolje bi bilo da ne ostavljate moju prijateljicu samu.
Odaljih se uzurbanim korakom.
U holu spazih madam de Noir, u grupi nekolicine mladica. Pridjoh joj.
-Oprostite madam de Noir. Verovatno me se ne secate.. Pre par dana sam bila u vasho...
-Naravno da vas se secam. Samo mi objasnite, shta zelite od mene. Zar nismo zavrshili nashu prichu?
-Pa ja bih htela da vas neshto zamolim.
- Hahah, zar i vi? Pa zar niste pre samo par dana bulaznili o nekom poshtenju, i kako niste sluzavka...
-Ovaj put vas molim za drugu osobu.
-U redu. Ne mozemo sada prichati. Dodjite za tri dana kod mene na vecheru. Oh, mesje Antoan, dobro veche.- podigla je pogled iznad mene.
-Dobro veche madam. Kako ste?
Ljubazno joj se smeshkao i poljubio ruku.
-Vrlo mi je drago shto sam vas srela. Molim vas, pridruzite mi se u lozi.- koketirala je
-Moracu da odbijem tu ljubaznu ponudu madam, poshto trenutno pravim drushtvo madmoiselle Savouie.
Odmerila me je od glave do pete, frknula i ljutito otishla.
-Mesje, niste to smeli reci. Navlachite gnev ove zene na mene, a to mi zaista nije potrebno.
-Ne brinite nishta madmoiselle, hocemo li?- pruzio je ruku.
Uhvatila sam ga ispod ruke, i jedva chekala da kazem Annie dobre vesti. Sigurna sam da Sofi zna razlog mog obracanja, i da ce odgovoriti mesje Rodriguesa da vecheras razgovara sa mesje de Renoir.
Samo josh da na toj vecheri budem uspeshna.
|
|
Komentara (6) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
29.2.2008 - glava II....Jedna mrachna tajna
Annie sam ugledala u parku ispred crkve. Hranila je ptice, i bila zamishljena. Prishla sam joj sa zebnjom, ali odluchna da saznam istinu o njenoj vezi sa madam de Noir.
-Oh, Marie, doshla si. Molim te reci mi da te nije ona beshtija uvredila ili izbacila..
-Ne Annie. Prenela sam joj tvoju poruku. Bila si u pravu, ona je zaista jedna uzasna zena. Ne znam zashto se druzish sa njom,draga Annie.
-Ne, morash mi verovati. Ja sa njom ne zelim da budem prijateljica, ali su nas okolnosti u zivotu, kao i poznavanje moje porodice sa njenim mesje ocem, naterale na poznanstvo. Priznajem, uchinila sam glupost kada sam joj poverovala. I da, zamolila je za uslugu. Ali morash razumeti cherrie Marie, tada mi je bilo neophodno.
-U redu. Verujem ti. Ali mi morash isprichati tu prichu.
-Mozda je bolje za tebe da ne znash..
Ustala je i pochela shetati uzanim stazama oko crkve. Cvetovi su vec razvijati svoje pupoljke i okretali ih suncu. Vedar dan je okupao pariski trg. Krenula sam za njom. Videlo joj se u ochima koliko joj je teshko da pricha, a josh teze shto cuti. Zato sam i ja cutala, i pustila je da sama odabere.
-Bilo je to pre par godina-pochela je da pricha- kada su se nashe porodice dogovorile da osnuju zajednichku trgovinu. Moj otac je bio tako ponosan shto saradjuje sa starim mesje de Noir, da je skoro sav kapital ulozio u tu ideju. Hteli su da se bave izvozom vina koje se pravilo od plodova iz nasheg vinograda . Nekoliko meseci kasnije, mesje de Noir je preminuo, i u testamentu ostavio mom ocu svoj ulozeni kapital, i vilu, tamo gde sada zivi Sofi.
-Sofi?
-Madam de Noir. Ona je do smrti svoga oca zivela u Londonu, i onda je doshla ovde, nadajuci se da je i ona imenovana u testamen tu.
-A nije bilo tako...-konstatovala sam.
-U pravu si. Stari mesje de Noir je znao kakva je Sofi, znao je da ona ne bi umela da chuva tradiciju te porodice, i zato ju je iskljuchio iz testamenta,ali je zamolio mog oca da brine o njoj.
Uzdahnula je i sela na klupu u senci jednog drveta. Pratila sam je.
- Kada je Sofi to saznala, naravno ,bila je izvan sebe, trazila je ponishtenje testamenta, i zelela je sav novac za sebe. Moj otac se sazalio i poklonio joj je kucu, kao i mesechna primanja.
-Onda se smirila-upitah.
-O ne, draga Marie, postala je josh gora. Na svakom koraku je kaljala prezime Noir.Imala je mnogo udvaracha, i na svakom balu je plesala sa svima, smeshila se ozenjenim mushkarcima, zavodila starije bogate ljude..I niko u Parizu nije zeleo da ima nishta sa njom.
-Ali, kakve to veze ima sa tobom?
-Jednoga dana, na njenom balu , na kome je uvek bilo vishe gospode od dama, upoznala sam njega. Marie, on je najbolja osoba koju sam upoznala u zivotu. Sluzavka se raspitala o njemu,i doznah da je neki rodjak madam de Noir. Bez razmishljanja sam otishla kod nje, i direktno je upitala za njega. Josh uvek pamtim njen zloban osmeh kada mi je rekla da nishta ne brinem, da ce ona sve srediti.
- Zar nije?
-Jeste. Sredila je da mesje Rodriguez, bliski prijatelj njenog pokojnog oca ,zaprosi moju ruku.
-Ko?
-Marshal Rodriguez, shpanski grof. Stariji od mog oca. Naravno, ja sam bila neprijatno iznenadjena, a Sofi je nagovarala mog oca kako je mesje Marshal dobra partija. I vremenom, otac se slozio.
Zato sam te ,draga Marie poslala da joj kazesh da prestane sa tim, jer ja se zaista ne mogu venchati sa mesje Rodriguezom. Moj zivot bi tada bio gotov.
-Tako mi je zao Annie. Da li postoji mogucnost da se tvoj otac predomisli?- zabrinuto sam je pogledala.
-Jedino ako mu Sofi kaze tako. Molila sam je toliko dugo da to ne radi, a ona kaze da je to za moje dobro. Ja cu se ubiti ako me udaju za tog starca.-pochela je da plache
-Annie, nemoj plakati, mozda mogu ja neshto da uradim povodom toga. Da razgovaram sa madam de Noir...
-Ne znam, zaista ne znam...
- Ne ochajavaj, sigurna sam da cemo smisliti neshto..
Podigla je svoje ochi prema meni.
-Zaista cesh to uraditi za mene,Marie?
-Naravno. Mislim, pokushacu. Samo treba da nadjem madam de Noir, poshto sam sigurna da nisam dobrodoshla kod nje.
-Prekosutra uveche, moja porodica ide na operu. Sofi ce biti tamo, ona to ne propushta. Podji sa nama, i moci cesh da razgovarash sa njom.
Odluchno sam pristala, mada mi se knedla stvorila u grlu pri pomisli na ponovni susret sa madam de Noir. Ima neshto u toj zeni...neshto prosto djavolsko...
***
|
|
Komentara (14) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
28.2.2008 - Susret sa madam de Nor
Nashla sam je bash tamo gde je Annie rekla da ce biti. Isprva me nije videla, jer je sedela na klupi okrenuta ledjima. Izdaleka sam josh spazila koliko jak utisak mora da ostavlja, jer su sluge koje su zaduzene za bashtu, izbegavale njen pogled.
Kada sam joj se sasvim priblizila, uljudno sam se nakashljala i duboko poklonila.
- Bonjour madam de Noir- rekoh.
-Izvolite?
-Moje ime je Marie Suvo...
-Znam ko ste- prekinula me je.
-Kako znate? Pa tek sinoc..
-Videla sam vas na balu. Shetali ste sa madmoiselle Renoir. Zashto ona nije doshla?
-Pa ustvari, ona me je poslala da vas obavestim..
-Draga devojko, nemoj gubiti dragoceno vreme i prenositi mi poruke od te veshtice. Bolje mi prichaj o sebi- opet me je prekinula.
-Nisam doshla zbog toga ovde, izvinjavam se. Ako ne zelite chuti poruku, onda vas moram napustiti..
-Ne budi luda draga devojko. Sedi ovde pored mene i objasni mi : zashto Annie nije doshla sama?
-Madmoiselle Annie je bila sprechena, zato je mene poslala da...
-Shvatam. Kada joj je trebala usluga, mogla je dolaziti..a sada, shalje sluge..
-Ja nisam sluga!!- skoro sam povikala.
Madam de Noir me je pogledala kao insekta i frknula. Zaista je bila iritirajuca, mada sam mogla da primetim, chak i u njenim godinama, izgledala je sasvim dobro. Haljina joj je bila previshe otvorena, a cipele previsoke. Karmin je upechatljivo sijao na usnama, a kosa joj je lezala preko grudi. Primetila sam da ne nosi steznik, shto me je prilichno zachudilo. Ali i pored toga, lice joj je delovalo mlado, a drzanje pravilno.
-Dobro, kada kazesh da nisi sluga, prenesi madmoiselle Renoir ovo : prekasno se setila. To je vec svrshena stvar.
Ustala je i gracioznim koracima se udaljila iz bashte.
Dok sam ishla da se vidim sa Annie, razmishljala sam o tome shta je to madam de Noir uradila za moju prijateljicu, pa se ona toliko plashi nje? Zashto nije mogla sama da joj prenese poruku, vec je poslala mene?
Odluchila sam da se detaljnije pozabavim time..
** Vec sam tad naslucivala strashnu misteriju, ali ne toliko uzasnu koliko je zaista bila....
|
|
Komentara (14) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
20.2.2008 - ...na balu....
Podigla je glavu i svoje uplakane ochi uperila u mene.
-Ne, dobro mi je. U redu sam- odgovorila je.
-Madam, vidi se da vam je loshe. Zelite li da pozovem nekoga- pitala sam.
- Ne, ne, zaista. Ko ste vi madmoiselle?
- Ja sam Marie Savouie, drago mi je - poklonila sam se.
- Aussi Marie . Ja sam Annie Revoir.
- Znachi mesje Revoir je vash...
-Otac, da. Molim vas madmoiselle, nemojte reci da ste me videli ovde. Ne zelim da kvarim ochevu zabavu.
-Necu, obecavam. Hajde onda, idemo u salu- uhvatila sam je ispod ruke i povela u zamak.
***
Nekoliko dana posle bala, jednog predvecherja, dok sam slikala u dvorishtu, madmoiselle Renoir je navratila na razgovor. Bila je mnogo bledja od one vecheri kada sam je upoznala, i delovala je kao da je muchi neka strashna bolest.
-Dobro doshli madmoiselle.
-Oh, mozesh me zvati Annie. Doshla sam, jer te moram zamoliti za uslugu. Znam da se poznajemo tek nekoliko dana, ali imam osecaj da mogu da ti verujem. Otac je mnogo lepo govorio o vashoj porodici i vashem mesje ocu.
-Drago mi je da to chujem. A o kakvoj je usluzi rech?- upitala sam,
-Draga Marie, zamolila bih te da prenesesh poruku.
-O, pa to nije nikakva usluga. Rado cu to uraditi.
-Nije sve tako jednostavno, Marie. Morash otici u vilu madam de Noir i reci joj da joj nece uspeti to shto pokushava.
-Ko je madam de Noir?
- Jedna uzasna, uzasna zena. Nemam snage da se vidim sa njom, zato te molim. I shta god ti ona rekla, ne veruj joj. I samog djavola bi prevarila.
-U redu. Nema nikakvih problema. Prenecu joj. Annie, izvini shto pitam, ali shta joj to nece uspeti?
- Veruj mi, bolje je da shto manje znash. Dodji posle do mene, da mi kazesh shta ti je odgovorila. Ili bolje da se nadjemo u parku, blizu crkve. Da, tamo. Sutra, verujem da cesh do podneva zavrshiti kod nje.
I Marie...hvala ti..
***
Kasnije tokom noci sam razmishljala o tome shta je muchilo moju novu prijateljicu. I ko je ta famozna madam de Noir?! Setila sam se da je majka jednom govorila o njoj. Doselila se pre par godina u Pariz. Majka kaze da je imala vishe ljubavnika nego shto ima mushkaraca u Parizu. Kakva li je ta zena? I shta zeli od moje drage prijateljice?
Sutra ujutru cu je potraziti. Annie mi je objasnila gde cu je naci.
|
|
Komentara (7) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
19.2.2008 - I glava....Na balu !
Svoj prvi bal sam imala sa 16 godina. Kada mi je otac rekao da mogu ici, nije bilo srecnije osobe od mene. Grandmere(baka) mi je sredila kosu, a mere(majka) se potrudila oko haljine. Htela je da prepravi svoju staru, ali joj je otac dao novac da mi kupi novu.
Te noci nisam mogla oka da sklopim. Stalno sam gledala u svoju novu haljinu, prislanjala je na sebe i plesala u tami svoje sobe.
**
Znala sam da je Mesje Renoir bogat chovek. Mere je stalno prichala o tome kako ima veliki zamak i puno konja. Otac je sa njim bio u poslovnom odnosu, i mesje Renoir je bio stalan gost u nashoj kuci.
Kada sam izashla iz kochije, nestalo mi je daha pred velelepnom gradjevinom.
Unutrashnjost je bila osvetljena milionima sveca koje su visile po plafonu i zidovima. Iz sale je dopirala lagana muzika, a parovi su igrali neki vrlo prisan ples.
Primetila sam da su madmoiselles jako elegantne, kao da su rodjene za balove. Neke su me gledale ispod oka, a ja sam im se uljudno poklonila i nasmeshila.
Na drugom kraju dvorane, stajali su mladici. Neki su me bezobrazno odmerili . Brzo sam proshla pored njih, da otac ne bi video.
Veche je bilo zanosno. Otac i majka su prichali sa svojim prijateljima, a kako nijedna od mojih prijateljica nije doshla, sama sam shetala po sali, i zabavljala se gledajuci kako parovi igraju.
Odjednom me je neko uhvatio za ruku.
- Bon soir madmoiselle.
- I vama, mesje. Molim vas, pustite mi ruku..
-Lepi ste- proshaputao je.
A ja sam naglo izvukla ruku i istrchala napolje..
Zadihana od trchanja i sludjena zbog drskosti tog maldica, nisam ni spazila damu koja je sedela na klupi ispred zamka, i plakala.
Tek nakon nekoliko minuta...prishla sam joj..
-Izvinjavam se, da li vam mogu pomoci...
Tada nisam ni slutila sa kim razgovaram....
|
|
Komentara (10) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
17.2.2008 - Uvod
Bez daha trchim niz stepenice u vili madam de Noir. Osecam kako mi nedostaje vazduha. Zaplicem se o rub haljine. Pokushavam zaboraviti prizor od malo pre, koji mi se urezao u misli. Moram pobeci.
Ona sluzavka me je videla sa machem u ruci. Machem kojim je probodena...
Kada me je , par dana ranije, obavestila da me zeli na vecheri, nisam ni slutila kakva ce se tragedija desiti...
***
Zovem se Marie Savouie. Zivim u predgradju Pariza, iako je moja porodica plemicka. Otac je pre vishe godina , na kocki , izgubio bogatstvo. Imam dva brata. Oba brata, Jean i Marko su u vojsci. Zaradjujem radeci kao pomocnica groficama i vojvodkinjama.
Do ove vecheri, imala sam svoj dom, svoju porodicu...i ljubav.. A onda me je jedan pogreshan potez pretvorio u begunca pred zakonom.
Jedino shto mogu izjaviti je ...nisam ubila madam de Noir. I ma koliko god je dokaza trenutno protiv mene, naci cu nachin da otkrijem istinu.
Nadam se da cete saslushati moju prichu.... |
|
Komentara (12) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
|
O blogu
Godina je 1780. Mesto deshavanja-Pariz.
Zovem se Marie i nepravedno sam optuzena za ubistvo vojvodkinje de Noir.
Ovo je moja prica...
« April 2026 »
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun | | | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |
Kategorije postova
Blog Prijatelji
mungos
djomlouns
vanessa
pepeljuga
mawena
alady
VukMaslacak
Wolfie
novaja
SRNA
lazarica
Cecilia
Jezgro
veverica
blamko
SumerWine
Lady
smucmurasta
mars
Belladonna
djavolak
BIGMAMA
mutti
ariel
Nina
tokiohotel
Kombib
dreams
vbn
nurlisoul
mistichna
iirain
AnaM
maxxim
Specificna
stefanelli
Svemirko
biber
pajkee
Dragon
vucica
kojak
tresnjica
poglavica
starsica
Rea
docarana
decofix
Anci
FemmeFatale
Crnokosa
iva978
AlekSandraaaaa
JeJa
katarina
OGNJENA
Alisa
BubaErdeljan
guinevere
AxyBill
bejb
jung13
Celestine
Princess
Alekta
Vristalina
Mrlja
Domacica
Nettle
ivanka1961
Nymphadora
PinkPunkPrincess
LILY
maryjane
Toxicity
mojtext
DANILOVICorNOT
BilloWaMaWeNa
vesna69
AnchyPrincess
Lycka
Nehljudov
Alexandar89
PinkyRainbow
littledickens
Zvoncek
mnjradovic
makilika
MoonFairy
Evergreen
zen123
visnja87
boni
tabudic
venge
Danna
svetlost
klavidija
nikolaseacor
blackdreamer
cat09
Tresnja
Filipia
mashtizza
Centurion
Itana
LaGitana
Slovenska
psihomehanicar
mirjana10
Dreamy
Annax
RagazzaDellAcqua
kovusajkor
Gawricka
Scarlett
Ostali linkovi
Blog Hosting
|
