Ispovest jedne dame

29.2.2008 - glava II....Jedna mrachna tajna

Annie sam ugledala u parku ispred crkve. Hranila je ptice, i bila zamishljena. Prishla sam joj sa zebnjom, ali odluchna da saznam istinu o njenoj vezi sa madam de Noir.

-Oh, Marie, doshla si. Molim te reci mi da te nije ona beshtija uvredila ili izbacila..
-Ne Annie. Prenela sam joj tvoju poruku. Bila si u pravu, ona je zaista jedna uzasna zena. Ne znam zashto se druzish sa njom,draga Annie.
-Ne, morash mi verovati. Ja sa njom ne zelim da budem prijateljica, ali su nas okolnosti u zivotu, kao i poznavanje moje porodice sa njenim mesje ocem, naterale na poznanstvo. Priznajem, uchinila sam glupost kada sam joj poverovala. I da, zamolila je za uslugu. Ali morash razumeti cherrie Marie, tada mi je bilo neophodno.
-U redu. Verujem ti. Ali mi morash isprichati tu prichu.
-Mozda je bolje za tebe da ne znash..

Ustala je i pochela shetati uzanim stazama oko crkve. Cvetovi su vec razvijati svoje pupoljke i okretali ih suncu. Vedar dan je okupao pariski trg. Krenula sam za njom. Videlo joj se u ochima koliko joj je teshko da pricha, a josh teze shto cuti. Zato sam i ja cutala, i pustila je da sama odabere.

-Bilo je to pre par godina-pochela je da pricha- kada su se nashe porodice dogovorile da osnuju zajednichku trgovinu. Moj otac je bio tako ponosan shto saradjuje sa starim mesje de Noir, da je skoro sav kapital ulozio u tu ideju. Hteli su da se bave izvozom vina koje se pravilo od plodova iz nasheg vinograda . Nekoliko meseci kasnije, mesje de Noir je preminuo, i u testamentu ostavio mom ocu svoj ulozeni kapital, i vilu, tamo gde sada zivi Sofi.
-Sofi?
-Madam de Noir. Ona je do smrti svoga oca zivela u Londonu, i onda je doshla ovde, nadajuci se da je i ona imenovana u testamen tu.
-A nije bilo tako...-konstatovala sam.
-U pravu si. Stari mesje de Noir je znao kakva je Sofi, znao je da ona ne bi umela da chuva tradiciju te porodice, i zato ju je iskljuchio iz testamenta,ali je zamolio mog oca da brine o njoj.

Uzdahnula je i sela na klupu u senci jednog drveta. Pratila sam je.

- Kada je Sofi to saznala, naravno ,bila je izvan sebe, trazila je ponishtenje testamenta, i zelela je sav novac za sebe. Moj otac se sazalio i poklonio joj je kucu, kao i mesechna primanja.
-Onda se smirila-upitah.
-O ne, draga Marie, postala je josh gora. Na svakom koraku je kaljala prezime Noir.Imala je mnogo udvaracha, i na svakom balu je plesala sa svima, smeshila se ozenjenim mushkarcima, zavodila starije bogate ljude..I niko u Parizu nije zeleo da ima nishta sa njom.
-Ali, kakve to veze ima sa tobom?
-Jednoga dana, na njenom balu , na kome je uvek bilo vishe gospode od dama, upoznala sam njega. Marie, on je najbolja osoba koju sam upoznala u zivotu. Sluzavka se raspitala o njemu,i doznah da je neki rodjak madam de Noir. Bez razmishljanja sam otishla kod nje, i direktno je upitala za njega. Josh uvek pamtim njen zloban osmeh kada mi je rekla da nishta ne brinem, da ce ona sve srediti.
- Zar nije?
-Jeste. Sredila je da mesje Rodriguez, bliski prijatelj njenog pokojnog oca ,zaprosi moju ruku.
-Ko?
-Marshal Rodriguez, shpanski grof. Stariji od mog oca. Naravno, ja sam bila neprijatno iznenadjena, a Sofi je nagovarala mog oca kako je mesje Marshal dobra partija. I vremenom, otac se slozio.
Zato sam te ,draga Marie poslala da joj kazesh da prestane sa tim, jer ja se zaista ne mogu venchati sa mesje Rodriguezom. Moj zivot bi tada bio gotov.
-Tako mi je zao Annie. Da li postoji mogucnost da se tvoj otac predomisli?- zabrinuto sam je pogledala.
-Jedino ako mu Sofi kaze tako. Molila sam je toliko dugo da to ne radi, a ona kaze da je to za moje dobro. Ja cu se ubiti ako me udaju za tog starca.-pochela je da plache
-Annie, nemoj plakati, mozda mogu ja neshto da uradim povodom toga. Da razgovaram sa madam de Noir...
-Ne znam, zaista ne znam...
- Ne ochajavaj, sigurna sam da cemo smisliti neshto..

Podigla je svoje ochi prema meni.
-Zaista cesh to uraditi za mene,Marie?
-Naravno. Mislim, pokushacu. Samo treba da nadjem madam de Noir, poshto sam sigurna da nisam dobrodoshla kod nje.
-Prekosutra uveche, moja porodica ide na operu. Sofi ce biti tamo, ona to ne propushta. Podji sa nama, i moci cesh da razgovarash sa njom.

Odluchno sam pristala, mada mi se knedla stvorila u grlu pri pomisli na ponovni susret sa madam de Noir. Ima neshto u toj zeni...neshto prosto djavolsko...

***