U salonu buka se pojachavala. Gospoda je dolazila iz Pariza, Londona, Nice i ostalih gradova. Kurtizane madam Zanet su imale posebnu reputaciju,i visoko obrazovanje, pa su izuzetno privlachile uvazene lekare, advokate, vlasnike imanja, pa chak i vojnike.
Madam Zanet mi je za ovu priliku spremila belu haljinu, sa otvorenim dekolteom toliko, da sam se plashila da se sagnem. Iskreno, bilo me je sram izaci takva pred tolike ljude. Ali izbora nisam imala.
Kada sam sishla u salon gde se odrzavao bal, umalo se nisam onesvestila. Zak je u uglu sedeo sa Joanom i ljubio je. Sve mi se zamutilo u mozgu, i samo sam pomishljala na moju jadnu Annie koja ga toliko voli.
-Mesje, molim vas, podjite za mnom- prishla sam mu.
-A kuda to, madmoiselle?
-Samo podjite. Objasnicu vam.
Krenula sam ka radnoj sobi madam Zanet. Tu nas niko nece ometati.
-Izvolite madmoiselle- rekao je chim je zatvorio vrata iza sebe.
-Objasnite mi zashto varate Annie? Morate znati da ce ona saznati za ovo malo pre i ja cu se...
-Necete vi nishta madmoiselle. Annie me je poslala da vam kazem da ne zeli vishe nikada u zivotu da vas vidi i ako se vratite u Pariz, lichno ce ona da ode do garde i prijavi vas.
Srce je pochelo da udara kao bubanj u mojim grudima. Shta on to pricha?
-Ne verujem vam mesje. Vi se samo plashite da..
-Madmoiselle, verujte mi, ja sam vam u ovom trenutku najveci prijatelj. Antoana su zatvorili i ispituju ga, a ako vas uhvate gotovi ste.
-Ne razumem vas mesje. Pa ja sam samo pobegla zeleci da se udam za njega..a ne kao zlochinac.
-Nisu vam rekli?
Pogledala sam ga upitno.
-Optuzeni ste za ubistvo, Marie.
-Molim? Ja? Pa koga sam ja to ubila?
-Pa zna se. verenicu mesje Antoana. Umrla je one vecheri kada ste vi nestali, a maramica sa vashim inicijalima je nadjena kraj njenog bezivotnog tela. Zar vam Antoan to nije rekao.
Sela sam na stolicu, malaksala. Ubijena? Misle da sam je ja...O mon dieu !!!
Ali... kako? Zashto?
-Mesje, verujte mi, ja sam tu devojku videla jednom u zivotu. Josh pre bala kod Annie. Ja se chak ni ne secam njenog lika. Morate mi verovati.
-Annie je rekla da ni ona ne veruje. Ali ne zeli da se vratite. Plashi se da vas ne uhvate i utamniche. Morate ostati ovde dok se stvari ne razjasne.
-Ali Antoan? Ne mogu dozvoliti da njega..
-On ce biti dobro. Njega ne optuzuju za ubistvo, ali sumnjaju da zna gde ste. Sada ste u njegovoj milosti. Oprostite, ali ja moram ici. Rano ujutru idem sa Annie kod sudije. Hoce da se venchamo.
-Ah, naravno. Drago mi je zbog vas, ona vas puno voli, mesje.
-I ja nju, madmoiselle. I ja nju.
Ujutru rano, chula sam kochiju koja je zastala pred ulazom. Mesje Zak je nakon nepunih pet minuta bio spreman i ushao je u kochiju. Ostavio mi je cedulju na kojoj je pisalo
" Marie, vidim da ste dobra devojka. Nadam se da cete biti dobro. Uvek na usluzi. Vash Z ."
Tuga je ponovo pritisla moje srce. Samo kad bih mogla videti Antoana, bar na tren.
Zelja mi se ispunila vec narednog jutra.
Antoan je ushao u moju sobu i bez rechi pozdrava, seo na obod mog kreveta.
-Antoan, shta se deshava?- upitala sam ga.
-Marie, ubila si moju verenicu Klode.
-Molim? Kako to mislish? Pa znash da nisam, Antoan... pa bila sam sa tobom.
-Ne, draga. Ubila si je. I odgovaracesh za to.. Ukoliko..
- Shta se deshava sa tobom? Zashto to prichash? Ne mozesh me lazno optuziti..
-Vec jesam. Nije postojao drugi nachin. Jednom cesh mi biti zahvalna. Ovo sve radim jer te volim, Marie.
-Antoan...- pochela sam da vrishtim...
U sobu je ushlo par zandara, i zamolili su me da se obuchem i podjem sa njima.
U kochiji sam se osecala kao pravi zatvorenik . Antoan je sedeo pored mene i drzao me za ruku. Bila sma besna na njega i zelela sam da se skloni da ga u zivotu ne vidim. Delovao je tako stalozeno, mirno kao da idemo na odmor.
Shta li ce reci moji roditelji kad me vide? Kako da dokazem da nisam ubila Klode????
HOCEMO NASTAVAK..:d