Ispovest jedne dame

6.12.2008 - Dobro se dobrim vraca !

Vec je proshlo tri dana otkako sam bila u tamnici. Jedina uteha su mi bili mali prozor na vrhu prostorije i sveshtenik koji je redovno dolazio donoseci mi pisma moje majke.
Majka je pisala kako moram biti strpljiva, i da se pripremim kad izadjem napolje, za josh loshih vesti. Upozoravala me je da ne gubim nadu, da ce na kraju sve ispasti dobro.
Chetvrtog dana, u tamnicu je ushao strazar, i sa kiselim osmehom mi objavio da sam pushtena i da su uhvatili pravog krivca.
-Zahvali bogu shto imash tako mocne prijatelje, inache bi istrulila ovde, kao mnogi pre tebe - zlurado je rekao.

Ispred zatvora, stajala je kochija. Kada sam zatvorila kapiju iza sebe, vrata kochije su se otvorila shirom, i prvo sam ugledala moju dragu Annie.
-Marie, tako mi je drago shto si dobro - zagrlila me je.

Iza nje su stajali moji roditelji i Antoan. Primetila sam josh jednu osobu u kochiji, mada nisam razaznala ko je.
Dok sam se grlila sa roditeljima, druga kochija je pristigla.
Antoan mi je prishao.
- Marie, ovih dana bez tebe bio sam kao lud. Jedva sam chekao da izadjesh , i da svima objavim da cemo se uzeti...Ali ja..
Prekinula sam ga.
-Gospodine Antoan, zahvaljujem vam na ljubaznosti koju ste mi ukazali, ali ja ne zelim da vas vidim nikada u zivotu. Molim vas, ne uznemiravajte me.
Gledao me je zachudjeno, i proshaputao:
- Varate se Marie. Razumem vashe ponashanje, mozda i imate pravo, ali ja se necu smiriti dok ne budete moja. Jednog dana cete videti da je sve ovo za nashe dobro.
Pogledala sam ga sa gadjenjem.
-Majko, mozemo li sada ici kuci?
Skrenula je pogled. I otac. Pogled mi je pao na Annie, ali i ona je delovala tuzno.

- Ja cu da odgovorim, kad vec oni ne mogu - zachula sam grub zenski glas iz kochije.
Madam de Noir je sada izashla i stajala preda mnom.
-Vi se,Marie, necete vratiti vashoj kuci, vec cete doci k mojoj. Vi ste, od sada, moja lichna sluzavka. Iako sam obecala vashoj majci da necete raditi surove poslove, vi ste , praktichno , sada moje vlasnishtvo.- rekla je povishenim tonom.
Majka i otac su me bolno gledali i kratko klimnuli glavom.
-Ne razumem. Zbog chega? - pitala sam.
-Jednostavno, drago dete. Ja sam ta koja vas je izvukla iz zatvora, i sada ste moj duznik. Morate otplatiti ono shto sam ja uradila za vas. Hajde, ne gubimo vishe vremena. Ulazite u kochiju,Marie.

Iza sebe sam ostavila tuzne poglede mojih roditelja, tugu u ochima Annie, i stisnute pesnice Antoana. I ceo moj zivot, kako mi se chinilo.
Kakav zivot mogu da ochekujem u vili Madam de Noir??