Ispovest jedne dame

3.3.2008 - Neochekivana poseta

Mere nije bila odushevljena kada sam joj rekla da me je Sofi pozvala na vecheru.

-Marie, ta zena nije za tebe. Ti ne smesh podleci njenom uticaju. Ti si dobra devojka, iz dobre porodice. Trebash se udati, misliti na svoju buducnost. Ako te bilo ko poveze sa njom..
-Znam, majko. Verujte mi, ja ne zelim produbljivati poznanstvo sa tom gospodjom.Ali neljubazno je odbiti poziv.

Utom je neko zakucao na vrata. Kada sam otvorila, neki grch mi je protutnjao telom.

-Bonjour madmoiselle- shiroko se osmehivao.
-Mesje Antoan. Shta radite ovde?-tiho sam upitala.
-Doshao sam vas da vidim, naravno. Zelite li da proshetamo malo, po vashem divnom vrtu?- pitao je.
- Ko je to, Marie? Zar nas necesh upoznati?- chula sam majchin glas iza .
-Oh, madam. Da vam se predstavim.. Ja sam Antoan de Monique. -poklonio se i poljubio joj ruku.
-Drago mi je mesje.Ja sam madam de Savouie.Smem li znati chemu da zahvalimo vashoj poseti?
-Naravno madam. Doshao sam zamoliti madmoiselle Marie da mi pokaze vrt. Chuo sam da vash muz ima jako lepe ruzichnjake, a moj otac se bavi rasadom.
-Zaista mesje. Moj suprug je jako ponosan na svoje ruze. Marie, draga, pokazi gospodinu obavezno one iza vile. A vas pozivam da ostanete na ruchku.

Pokushala sam mu dati znak da ne prihvati.

-Naravno madam. Bicu pochastvovan. Idemo li?- okrenuo se ka meni.

Ishla sam par koraka ispred njega, i mehanichki mu pokazivala ruze.

-Marie, znate i sama da razlog moje posete nisu ruze, vec vi. Od kada sam vas video one vecheri na zabavi mesje de Renoira, i kada ste kao bez dushe istrchali napolje...
-To ste bili vi???- zgranuto sam ga pogledala.
-Da, i moram vam se izviniti zbog svog drskog pristupa,ali nisam mogao odoleti. Evo, zao mi je- rekao je.
Pogledala sam ga. Imao je chudnu boju ochiju, zelene kao prolece. I visok je, elegantan. Nosio je neki musketarski sheshir, a plava kosa mu je dopirala u uvojcima,do ramena. Imao je rupice na obrazima kada bi se nasmejao i tako bele zube...Ma shta je meni. Ovaj chovek je drzak, druzi se sa Sofi...ko zna koliko zena je..

-Prihvatam izvinjenje. Ali nemojte laskati sebi da sam zaboravila. To ce uvek kvariti sliku o vama, mesje. A sada, vratimo se ruzama...

Dok je ishao pored mene, primetila sam da ne gleda u ono shta sam mu pokazivala. Njegov pogled je lutao preko daljina, do mene. Ponekada bih podigla pogled, i susrela se sa njegovim zelenim ochima. Zashto me tako gleda?

-Ali, nisam vas lagao. Zaista ste lepi. Mozete li mi odgovoriti na jedno , mozda isuvishe diskretno pitanje. Volite li nekoga?
-Shta vam pada na pamet mesje. Kako mozete to da me pitate?- ljutito sam rekla.
-Oprostite, ali ja moram znati da li da se nadam...
-Ne, ne volim nikoga. Ali se nemojte nadati.
-Uporan sam ja madmoiselle...

Na ruchku se sprijateljio sa ocem i majkom. Otac ga je pozvao u lov sledeceg vikenda. Ostadoh ravnodushna. Uostalom, imala sam da brinem o vecim problemima...vecim od Antoana de Monique.

Pošalji komentar!