Ispovest jedne dame

4.3.2008 - Na vecheri kod madam de Noir

Gledala sam se odushevljeno u ogledalu. Divna bela haljina, mi je divno pristajala, i nije se primecivalo da je prepravljena. Na moje veliko iznenadjenje, mesje Antoan je zamolio mog oca da mi bude pratilac vecheras. Majka je rekla da je to odlichna partija za mene, jer je mesje iz bogate porodice.
Necu lagati i reci da mi ne imponuje udvaranje tog gospodina.Ali ima neshto u njemu shto mi ne da mira.

Doshao je po mene svojom kochijom, i krenuli smo u zamak Sofi de Noir. Usput mi je prichao o svom poznanstvu sa njom.

-Upoznali smo se na jednom balu, kada je njen otac josh bio ziv.Ali tada je bila drugachija. Sad mi se chini da je prava...
-Mesje, nemojte tako govoriti o njoj.Sada moramo biti ljubazni, dok ne sredim neke stvari. Posle me nece zanimati, ni da je ozenite.
-Ne bi vam smetalo?- upitao je pomalo tuzno.
-Ne, to je vasha stvar. Mada nikome ne bih pozelela takvu zenu. Mozete naci neku ... dostojniju.- rekoh.
-Znachi, ipak mislite na mene? Zelite da nadjem dobru suprugu- nasmejao se.

Stigli smo pred zamak. Odavalo je utisak da ima dosta ljudi. Muzika je dopirala do hola.
Kada smo ushli u salon, dosta parova je plesalo, a Sofi je sedela za klavirom i svirala neku veselu melodiju.

-Ah, mesje Antoan. Tako mi je drago shto ste doshli - obesila mu se oko ruke. Mene je ignorisala dok joj se nisam poklonila.
-I vi ste doshli? Da, madmoiselle rekli ste da zelite da razgovaramo? Molim vas, podjite za mnom.
-Madmoiselle Marie, chekam vas ovde- rekao je Antoan.

***

Ushli smo u njenu sobu. Prishla je radnom stolu, i uzela chesalj. Raspravljala je svoje lokne, okrenuta meni ledjima.

-Dakle, madmoiselle, recite o chemu se radi?- progovorila je.
-Pa , doshla sam da vas zamolim da pomognete Annie- jedva sam izustila.
-A zashto se vi meshate u nashe stvari?
-Annie mi je prijateljica, i ja ne mogu gledati kako ona pati...
-Ne vidim razlog njene patnje. Marshal je divan gospodin, i usrecice je.
-Ali ona njega ne voli. On je mnogo stariji od nje. Nemojte joj to raditi, ako mozete sprechiti katastrofu.
-Hm, dobro. Ali pod jednim uslovom- da vi provodite vreme sa mnom. Dolazicete kod mene, ici sa mnom na balove..
-Ne shvatam...zashto?
-I sami znate da se o meni dosta pricha, najvishe negativno. To je zato shto vreme pretezno provodim sa gospodinima, a dame beze od moga drushtva. Tako da cete mi vi pomoci da vratim svoju reputaciju ..
-U redu. Neka vam bude. Ali mi morati obecati da cete odgovoriti mesje de Renoira da uda Annie za tog starca...
-Dajem vam svoju rech. Sada se mozemo vratiti zabavi...

Mesje Antoan me je chekao na ulazu u salon. Dok sam ishla ka njemu, neki mladic mi je prishao i pozvao na ples.

-Oh, mesje, naravno. Ja obozavam ovu igru.
-Ne, madmoiselle ne zeli da pleshe sa vama. Ona je sa mnom...- zachula sam Antoanov glas iza sebe.

Mladic je pognuo glavu i otishao.

-Zashto ste to uradili mesje? Odakle vam pravo....- pochela sam vikati.
-Imam prava ! Doshli ste sa mnom, i sa mnom cete plesati !- bio je odluchan.
-Varate se, mesje. Idem smesta kuci. Ne morate me pratiti- potrchala sam ka vratima.

Osetila sam njegove korake iza. Pobegla sam niz poljanu, i stala kod reke. Odjednom su mi se skupile suze u ochima

-Madmoiselle, perdone moi. Nisam zeleo da vas uvredim. Molim vas, nemojte plakati- prishao mi je.
-Nije zbog vas mesje. Molim vas, vodite me kuci.
- Verujte, pre bih sebe povredio nego vas. Zavoleo sam vas od prvog dana kada sam vas ugledao. Morate mi verovati..
-Vodite me kuci...

Dok smo se vozili, on je drzao moju ruku u njegovoj. Ja sam skretala pogled, ali ruku nisam mogla izvuci. Bilo mi je neopisivo prijatna njegova blizina..
Ali neki strah mi se uvukao u srce. Kako da objasnim majci da cu postati prijateljica madam de Noir??