Na običnoj bini, bez ikakvih scenskih efekata,obučen u crno odelo sa kaubojskim belim šeširom Dilan je u pratnji svog benda svojim promuklim, prepoznatljivim glasom pevao pesme koje su bez sumnje ostavile neizbrisiv trag u životima nekoliko poslednjih generacija druge polovine 20. veka koje su verujući u utopiju menjale sve(s)t.Možda bi se njegovom glasu pa i muziciranju moglo štošta zameriti ali poezija koju je stvorio sve to stavlja pod manje važno.




 Gitarista Čarli Sekston…pa reći ću samo da skoro uživo nisam čula tako dobro muziciranje ali i ostatak benda zaista fenomenalno zvuči.Skoro puna dva sata ovaj guru r’n'r-a drži pažnju publike.Oko 12.000 ljudi rekla bih al nemojte me držati za reč, moje oko nije baš matematički izvešteno, fenomenalno reaguje na svaki ton i svaku pesmu.Ređaju se hitovi poput „Masters Of War“,“Cold Irons Bound“, „Forgetful Heart“, „Highway 61 Revisited,“ Not Dark Yet“… Za mene veče definitivno kulminira kada je bis započeo sa možda najboljom ikada napisanom pesmom „Like A Rolling Stone“…posle predstavljanja benda za oproštaj od beogradske publike “Blowin’ In The Wind“u bitno izmenjenom ali ne i manje dobrom aranžmanu.Neumorna publika želi još,čuje se topot i ovacije ali to je ipak bilo sve za ovaj susret Dilana i beogradske publike.





Odbrojavanje juna nastavljam očekujući Eric Claptona & Steve Winwooda 9.