hope - BlogOye!

« July 2026 »
Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
	1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Sitan sat,taksi staje ispred moje kuće,platim šta košta i izlazim. Par trenutaka kopam po tašni punoj svega i svačega tražeći ključ od stana.Vidim komšijine pse šetaju, rekla bih...Taman sam se dokopala ključa jedan od pasa mi pritrčava i ne maše repom već reži i kesi se na mene, rekoh već, sitan sat, mrkla noć a on velik i crn...viknem "beži"ali kasno...njegovo grozno veliko zubalo već se zarilo u moju natkolenicu,butinu kako god.Bol me spičla ravno u mali mozak,urlam, skidam tašnu sa ramena i zamahujem prema njemu,pas ustukne za trenutak ali samo za trenutak i ponovo skače i ugriza me malo višlje i malo žešće,aaaaaaaaa boli.Uspevam nekako da otključam i uđem u stan.Jbt boli,ubija !Šok,šta činiti?!Sabiram nekako misli u kupatilu čistim rane hidrogenom,jbt pozvaću hitnu, razmišljam,reći će mi šta da radim."Morate ne infektivnu kliniku",govori ljubazna doktorka, "oni su nadležni za ujede pasa".Zahvaljujem,okrećem broj taksija i odlazim u pomenutu instituciju.Boli ali razmišljam tamo će to srediti,dobiću terapiju i sve će biti ok.Ulazim u prazanu čekaonicu ambulante,dajem knjižicu tehničaru,"sačekajte",ok čekam... mada ne znam zašto u ambulanti nema nikog.Posle nekog vremena pojavljuje se Dr.Udo i poziva me da uđem,očekujem ordinaciju ali ne,tu iza šaltera,"sedite"osvrćem se oko sebe ali ne vidim gde bih to sela te nastavljam da stojim.Šta se desilo,kako se desilo,gde se desilo,blablablabla...Dr.Udo baca pogled preko ramena da pogleda ranu i nastavlja da piše nešto,trenutak kasnije daje mi papir u ruke i kaže:"Javite se u svoj dom zdravlja za previjanje i terapiju".Ne mogu da verujem,neko me zajebava,negde je skrivena kamera...on je doktor ja sam pacijent sa raskrvavljenom nogom u najmanju ruku bih očekivala malo joda i gaze,parčence flastera....NIŠTA OD TOGA!!! Oni su nadležni samo za vakcinu protiv besnila i da podnesu prijavu veterinarskoj inspekciji.O jbt kakav horor,zbog toga sam tu u to doba,Hipokrate teško ti je znam ! Taksi čeka,sedam...sledeća stanica Urgentni Centar.U hodniku ja,pijanci i bezkućnici na trežnjenju.Doktorka gleda rane kucka nešto na mašini i doziva Simu..."Simooo,odi jedna toaleta rane,ugriz..."Sima me mota sa jedno pet metara gaze,zaliva jodom prelepljuje sa desetak metara flastera(ima se može se)i podseća da se ujutru javim u dom zdravlja za antitetanus,tetabulin i antibiotike tutka mi u ruku papir koji je doktorka nakuckala i želi laku noć mada već sviće !
Ponovo taksi...kući naravno,čikica se čudi,ugledam trafiku radi... i frižider sa sladoledom je otvoren,kupujem najveće pakovanje Alome,"Molim Vas dajte mi kašičicu,ješću odmah!"Pojela sam sve naravno :)na putu do kuće.
Sad ako se pitate gde je komšija,vlasnik psa,pitam se i ja.

Kad god sam zbunjena životom i zamalo lošim izborima,koje često pravim,okrenem se muzici.
Slušalice ajpoda čvrsto u ušima.Slušam EKV,uživam u zvuku pokušavajući da otkrijem kako je nastala pesma.Volim to da radim.Rasparčam pesmu na najbolji mogući način.Smišljam teoriju o njenom poreklu,o tome kako je nastala ideja,kako je nastao prvi delić inspiracije.Da li je prvo bio samo gitarski rif,refren,neka određena strofa ili stih?Da li mu je bilo slomljeno srce,da li je bio tužan ili ispunjen radošću-i zašto se baš tako osećao?I kako je posle tog prvog koraka nastavio pesmu?Vidim pesnika za klavirom ili kako prebira po gitari,zapisuje,menja,skraćuje,bilo šta.
Blaženstvo čoveče.Čisto jednostavno blaženstvo-tumačenje pesme.
Bežim u muziku.
Šta bi do đavola sad trebalo uraditi?
Nikada sobom nisam mogla da upravljam raznim trebanjima i netrebanjima.Reagujem u trenutku prateći trenutni nagon.Suviše sebična da bih se kasnije ispitivala.Jurim za životom...mada ponekad,učini mi se,da on juri za mnom.