Ranije sam stalno pisala pesme, price. Isla na takmicenja, pobedjivala...i onda odjednom prestala...Jednostavno sam izgubila veru u sebe, postala strasno iskompleksirana...

Sve je pocelo jednog letnjeg dana na audiiciji za glumu. Bila sam klinka, mozda 3-4 razred. Sigurno znate za Miku Antica. Kod njega je jako tesko proci audiciju...tacnije, ako kod njega prodjes, uspeo si. Bukvalno si u svetu glume. Svi sada poznati glumci su isli kod njega. Cekala sam duze vreme, pre nego sto su me prozvali da izadjem na binu. Kako sam samo bila uplasena, eh kad se setim...pitao me je da nesto recitujem...ja pocela, i on mi rekao da je dobro, ovo-ono...i ja mu rekla da pisem pesme, pa mu i recitovala neke...posle toga mi je rekao da nesto odglumim..nije mu se svidelo. Nista. A znala sam da je dobro! Mnogi su mi govorili da su pesme divne, pa na takmicenjima i konkursima sam uvek pobedjivala! I dan danas mi nije jasno sta sam pogresila...Najgore od svega je sto me je izvredjao, na sred one velike bine, mene onako malo dete. Kasnije je moja keva dosla, i rekao joj je da sam mentalno zaostala [?!?!?] i svasta...Od tog dana sam prestala da pisem. Potpuno mi je urezao u glavu da moje pesme nisu dobre. Iako jesu bile...na glumu sam nastavila da idem, ali od pesama ni traga.

Na toj audiciji je bilo oko 500 dece. Proslo je njih 5. Pa vi vidite.

Sada idem na glumu kod nekog hohstaplera koji samo gleda da ti uzme pare. -.- I daa, sledece godine cu ponovo otici na audiciju kod Mike Antica. Pa samo nek proba nesto da mi kaze :)