Hodam stazama sopstvene mashte i mislim na nas.

Ovaj grad je tako pust.

Ovaj grad je nestao.

Meni je ovde samo ostalo da gledam ostarelu klackalicu kojoj je svaki
shraf dotrajao. Tako je lepa. Rekoshe mi da sve ima nekog smisla, kad
bolje razmislim i jeste tako. Samo, ja ne nalazim nash smisao?

Posle toliko dana provedenih sa tobom, ne vidim smisao nasheg zajednichkog postojanja, onog nasheg mi koje
ti toliko volish. Znash da nisam ona koja odustaje, ali ja stvarno vishe
ne mogu. Ljubim tebe a zamishljam njega, otvorim ochi i kad te vidim moje
raspolozhenje je ravno nuli.

Ne, nije to ljubav. Sve je to iluzija.

Sedim u parkicu za decu, kasno u noc chuje se samo shapat vetra. Lepo je.

U takvim momentima prija mi samoca, hladnoca i sve ostalo shto ide uz to.

Mislim o tebi. Tuzhna sam, zbog tebe. Znam, nije u redu da ti ovo
radim, ja samo pokushavam da shto bezbolnije odem od tebe. Ne uspeva mi.
Nemash pojma kako me boli svaki tvoj dodir, svaka tvoja suza posle svake
nashe svadje...

Zhelim da budem uz tebe, nemam snage da te ostavim.

Ja sam samo...

Htela da budeš srecan.

Ustajem lagano i koracham tepihom obasutim zhutim lishcem..eh da sam list. Ne bih imala ovakve muke..