Da li je sad važno?
Šta je bilo, bilo je...
Ne možemo vratiti vreme.
Iako bismo to hteli...
Znam, boli...
Osećam.
Tako je teško...
Pitam se dokle.
I opet se pitam, ali nema odgovora.
Tišina.
Samo se čuju jaki otkucaji mog srca,
Jedino to čujem.
Stojimo jedno naspram drugog.
Gledamo se.
Tvoje oči su prazne, kao i moje
Hladne i izgubljene...
Između nas dugačak, mračan tunel
Pružam hladne ruke u nadi da ću dotaći tvoje.
Ali ne uspevam,
Previše si daleko.
Sjajne zvezde trepere na noćnom nebu
I one su svesne rastanka.
I one su svesne mog bola...
Zato svetlucaju priguseno.
Daleko...
A možda se meni samo činilo da je tako
Zbog sjajnih suza koje naviru
Tako teške, ledene
Klize do mojih usana i na njima umiru
Sa svom mojom patnjom
Govore da je kraj
Gledaš me... ništa ne govoriš
Ali reči nisu ni potrebne.
Tvoje oči govore sve...
Tako su jasne...
Znaju šta žele...to me boli...
Plačem,drhtim.
A ti tu stojiš tako hladno...
Kao da se ništa ne dešava...
Baš ništa...
Kao da nisam tu.
Gledas prazno....
Gledaš kroz mene...
Kao da sam duh.
Kao da me nema...
Kao da ne postojim...
Pokušavam nešto da ti kažem.
Otvaram usta, ali glasa nema...
Gubi se u prostoru i vazduhu....
Udara u staklene kapljice kiše.
Neka sila mi zatvara usta.
Ne dozvoljavaju mi da narušim ovu tišinu...
Poštujem to, vidim da su reči suvišne.
Potpuno suvišne...
Ovaj osećaj je jači od svega.
Jači od mene...
Od nas...
Spustih pogled.
Pa ga opet podigoh...
Zagledah se u tvoje smedje oči.
Kao nikada do sada...
Kao da mi je poslednji put...
I bio je.
Ne želim da ih zaboravim...
Glas zadrhta.
I rekoh zbogom...
Tako odlučno,ali tiho.
Trudeći se da zvučim hladno...
Okrenuh se i odoh u tamnu i ledenu noć.
Ne osvrnuvši se...
Ostavivši te iza sebe,
Zauvek iza sebe...
|
Poslao