Ruka mu josh uvek drhti. Ali, ne mozhe da se poredi sa zemljotresom koji se odvija unutra.. Ne zna shta da kazhe. Pa, nece reci nishta. Ta tishina u kojoj vec danima zhivi, ponovo ga grli, krade ovu poslednju kap nade koja ga je dovela ovamo, da sazna istinu koju bi vec trebalo da zna. Poshto dela govore vishe od rechi.. Ali, on ih nije slushao. Ni pre ni sada. ''Izvini, nisam hteo.. Stvarno nisam. Sledeci put ce biti bolje, mirno cemo prichati..''