otrgnuta od zaborava «

          Bila je zena satkana od zemlje i izvorske vode,vrhovi planina ogledali su se u njenim ocima i davale joj neku prefinjenu otmenost dok je u gumenim opancima gazila livadsko cvece. Imala je sitne bore u uglovima ociju vec u tridesetim i polusede pletenice skrivene crnom maramom.Ljubav koju je davno dala oficiru kraljeve vojske,zameo je planinski vetar,jer nije se pitalo mnogo u to predratno doba,pogotovo ne zene.Njihove bose stope na  travi bili su jedini trag skrivene ljubavi. 

         Ozenili su ga drugom, imao je vec troje dece,cerku i dva sina.Stigao je rat i u zabito selo,u kom je odrasla skupljajuci seno i mastajuci o neostvarenoj ljubavi. Poslali su ga u rat, kao i sve musko koje se zateklo u selu, moralo se, branila se cast.Zena mu je umrla radjajuci cetvrto. I u svoj toj tuzi i nesreci, tracak srece zasjao je i njoj.Priznala je svoju ljubav,udali su je za njenog dragog,a mislila je da je za nju izgubljen.Dosla je na troje dece i volela ih kao svoju krv i meso. Rodila mu je jos dvoje, dva sina i nikada ih nije gledala drugacijim ocima. Ali sreca nije potrajala dugo. Stigla je vest da je poginuo,negde na zici kazu, ni grob mu se ne zna, ako ga uopste i ima...Nije pustila suzu, tada, nije se smelo od starijih i dece,bilo je precih stvari. Trebalo je ostati ziv i prehraniti nejac. A u praznim gluvim nocima,drzeci njegovu sliku na grudima,jecala je bez glasa,u sebi. Glad je morila,odvajala je od usta da nahrani petoro.Nije imala nista sem krave od miloste prozvane Belka.Belka je bila clan porodice, spavala je s njima u istoj kolibi i s njima delila i suze i tugu. Nije mogla vise da ostane u krsu u kom je nista vise nije drzalo.Krenula je na put sa Belkom i svom svojom decom, u potrazi za malo pristojnog zivota, pa gde stigne. I stigla je,u ravnicu, nasla je svoje mesto pod suncem, zena stena,pozutelog izboranog lica, starica u cetrdesetoj. Imala je svoju decu,svoju svetinju, kojoj je dala sve i nikad se nije zalila.Zadrzala je osmeh na licu i blagu rec za svakog.Ucila ih je da se nikad ne odvajaju i da uvek budu jedni drugima u pomoci. I nisu se odvajali, ni kad je zivot sibao,ni kad im je sestra umrla...

          Dosla su neka bolja vremena, a deca su majci izgradila dom prepun ljubavi i unuka.Cetiri porodice pod istim krovom. Nas sedam,sedam sestara od cetiri brata.Jedna drugoj do uveta. Skupljala nas je kao pacice po dvoristu,spremala nam "poparu" i pricala o proslosti, o dedi, o Belki,o ljubavi...Da ne zaboravimo.Ulivala nam je rec po rec osecaj pripadnosti i zajednistva koje nikad nismo zaboravile, ni sad kad imamo svoje porodice.I danas, ponekad dok spremam dorucak, vidim njene oci i cujem reci: ljubav dolazi u raznim oblicima,izmedju muskarca i zene,izmedju brace i sestara, izmedju majke i dece...vazno je prepoznati je i negovati je...

Komentari:

Pošalji komentar

Jedna od tako retkih! Takva se žena ne rađa često. Privilegija je biti deo takve osobe i imati njene krvi u sebi.
Prelepa priča o predivnoj osobi.

Poslao scarlet u 21:17, 24.5.2010 | Link | |

da,nasi su stari imali snagu za zivot i jednostavnu mudrost da je podele...bojim se da mi u svojoj slabosti necemo doseci njihove vrednosti...ostaje nam samo da se trudimo..
hvala

Poslao Danna u 21:25, 24.5.2010 | Link | |

Nekad, kad je život bio težak, za nas nezamislivo, postojala je ljubav, prava, istinska, za ceo život. Danas, kad je sve moguće i dostižno, izgleda da samo ljubavi ima u tragovima.
Lepo

Poslao klavidija u 21:34, 24.5.2010 | Link | |

istina klavidija, na zalost...ili je mozda ne shvatamo na isti nacin

Poslao Danna u 21:39, 24.5.2010 | Link | |

Da, ostaje nam samo da se trudimo i da pokušamo da se ugledamo na njih, da budemo makar deo onoga što su oni bili. Ovaj primer je pravo bogatstvo poruka i pouka, način kako se sve slabosti prevazilaze.

Poslao scarlet u 21:42, 24.5.2010 | Link | |

Ipak,duboko verujem da se dešava i danas, samo se treba dati, bezuslovno. Tako je jedino i moguće. S druge strane, svi mi kažu da sam ja sanjar Ali kako god, verujem.

Poslao klavidija u 21:43, 24.5.2010 | Link | |

dobro je biti sanjar, tako uvek imas nadu u bolje sutra
ja sam mozda izgubila veru u ljubav izmedju muskarca i zene (dodje to s godinama, hehe), ali ona druga, mnogo vaznija, jos uvek postoji i osecam je svuda oko sebe

Poslao Danna u 21:51, 24.5.2010 | Link | |

Eto, tačno sam znala da ćeš mi reći tako nešto

Poslao klavidija u 21:56, 24.5.2010 | Link | |

Podseti me na moju baku. I na jednu knjigu koju sam davno čitala...

Poslao Trešnja u 22:05, 24.5.2010 | Link | |

@klavidija: sanjar u tebi i pise tako lepe zivotne price, nemoj da prestanes da sanjas

@Tresnja:eto, da ne zaboravimo bake.
koju knjigu?

Poslao Danna u 22:16, 24.5.2010 | Link | |

Od kako sam procitala post pa do sada pokusavam da se setim naslova. Ubij me, ne mogu da se setim. Isto jedna takva ljubav i takav zivot kasnije. Davno sam je citala, ali su mi neki delovi ostali urezani.

Poslao Tresnja u 22:31, 24.5.2010 | Link | |

detinjstvo bez babe, ko selo bez osnovne skole...salim se lupetam, dirnula si me, ne bih da procitam i odem, a komentar mi zapeo negde na pola grla....

Poslao Anoniman u 22:52, 24.5.2010 | Link | |

pazi kad sam jos i anonimna....naravno d nisam, ova gore sam ja...Kaya

Poslao katarina u 22:54, 24.5.2010 | Link | |

nasmeja me Kayo,pa jes',ne valja bez baba

Poslao Danna u 23:00, 24.5.2010 | Link | |

E bas mi je drago, budi mi dobro

Poslao kaya u 23:25, 24.5.2010 | Link | |

Bas sam se raznezila citajuci... cini mi se kao da si o mojoj baki pisala, onoj, uz koju sam odrasla...Hvala na prelepoj prici!

Poslao verica u 00:28, 25.5.2010 | Link | |

@Verica:hvala tebi što čitaš

Poslao danna u 07:59, 25.5.2010 | Link | |

...osobe koje mogu pomeriti sunce dokazuju koliko zivot moze biti divan...
a chini mi se da je ona mogla...

Poslao Freeda u 16:24, 25.5.2010 | Link | |

@Freeda: ja moram da verujem da je mogla, da bih mogla i ja jednog dana...

Poslao Danna u 17:10, 25.5.2010 | Link | |

Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>