In memoriam «

Jesi kući? Dete, de otvori! Moram da ti ispričam!

Lupa na vratima trgla me iz popodnevne dremke. Kroz roletne se još probijalo proletnje sunce…

Šta bi tetka Zoro, gde gori?

Veštica jedna matora, gađala me đubretom, zamisli! Celu kesu mi je bacila na glavu!

Zadihana starica od svojih sedamdeset i kusur godina, u kućnoj haljini na cvetiće sa dugmetima ušivanim godinama kako koje otpadne,gledala me kroz iskrivljene naočare.

Šta probudila sam te, pa dobro nastavićeš, a i šta spavaš poslepodne,gde to ima, ih!

Hajte, uđite,udariće Vas promaja!

Sela je na tabure pokušavajući da prekrsti svoje debele noge prošarane venama,dok su duge gaće provirivale ispod haljine.

Danas je mom Dušanu dvaes' godina, znaš?

Nisam znala. Sin joj je umro ne baš slavnom smrću, kao teški alkoholičar. Preturila je preko glave njegova dva braka, troje dece, odvikavanja i na kraju cirozu jetre...i svog deda Branka,koji se od tolikih nedaća, oprostio prošle godine.. Nije mogla da se požali na dosadu.

Hoćete kafu?

Ta da šta ću...Sad je baš našla da se gađa đubretom,kurva matora...i obrisa suzu koja se slivala niz naborano lice...

Znala sam ko je gađao, nisam morala da pitam,u zgradi je već godinama besneo rat između penzionera iz razloga koji su odavno već zaboravili,ali prekraćivalo je duge dane samoće...

Juče me je zaključala u podrumu, ali ima Zora ključ! Ja sam joj zaglavila lift,sedela je tamo dva sata,dok joj nije došo' onaj njen...

Koji njen? Bila sam radoznala. Tetka Anđa je udovica već godinama...

Pa ti ne znaš?! Ne znaš da ima onog dedu iz petice? Jao dete,pa tu se ljubu ispred tvog prozora,di gledaš! Da da, matora jedna,starija je od mene, pa tako...Verenika da ima!... Ne bi ja mog dedu Branka nikad mogla tako zaboraviti...

Pa dobro je imati društvo u starosti....probala sam da ublažim...

Prekinulo me je zvono na vratima. Zgodan pandur od metar i devedeset pitao je gde može da nadje komšiju. Dok sam se sabrala od šoka sto uopšte vidim zgodnog pandura,pokazala sam mu prstom na vrata preko puta,a on se kao slučajno očešao rukavom o moj brushalter... Romansu nam prekinu tetka Zora.

Jesi ti došo' onu Anđu da 'apsiš? Eeeee,znala sam ja da ona baš nije friška!

Koju Anđu? Odmahnula sam rukom panduru,namignu mi ode... Zatvarala sam vrata dok su me grudi još bridele od grubog platna uniforme. Jebem ti sreću, ni karmin nisam stavila...

Pa gde je očo' sad? Neće po Anđu? Idem da vidim... i poče da gura noge u izlizane borolete... Na pragu stade i kao usput mi dobaci...

Znaš dete,nešto sam razmišljala, kad može Anđa...nije ni tebi kasno!

Idi tetka Zoro u guzicu, pomislih...Idem da namažem karmin.