tetka «

-Maro! Prosula se kafa!

-Nije se prosula tetka, prolila si je! Namerno!

Po stoti put danas...

-Ne voliš me znam. Kada će doći Derna?

-Neće doći, ne voli te ni ona!

Jebem ti, ko je sad Derna, mislila je. Izvukla je Dernu iz zamračene šume svojih sećanja. Pogledala je to uplakano smežurano lice, sa upalim očima koje još samo ponekad isijavaju poslednje znake razuma i tražila signale da li je razume.

-Razumeš tetka?

Nije odgovarala. Napaćene ruke pridržavale su umazanu šoljicu kafe, kao da ona može da joj da odgovori. Sela je pored nje.Zagrlila je.

- Volim te tetka, mnogo, samo mi ideš na živce. Moraš malo da paziš. Hajde da se obučemo, idemo na kej.

Šetale su ruku pod ruku, dok je reka kao ogledalo odslikavala oblake na svojoj površini. Prisećala se svih onih predivnih priča iz detinjstva koje je tetka pričala. New York sedemdesetih, mora da se božanstveno provodila. Muž Michael je odavno s andjelima, a ona je sprijateljicama obilazila sva ona predivna mesta.A te iste prijateljice su je napustile, neke već odavno nisu s ove strane, a neke kojima je dosadila,sama i bespomoćna,su je spakovale kući. Čijoj kući? Ona već odavno nema kuću, nema ni korene. Kao napušteno kuče, čeka milostinju rodbine koja nikad nema vremena za nju.Turista je u svom gradu.

-Gde idemo, na Broadway Aveniju?

-Jeste, da gledamo Madam Butterfly! Vidiš kako smo se lepo obukle.

Pogledala je u svoju iscepanu trenerku i dobila napad smeha. "Ma stvarno, dok se drugi provode, ja šetam senilnu tetku". Umorna od svega sela je na klupu. Suza se sama slivala. "Plačem? Ili se smejem? Zar je važno, ionako ću poludeti, kao i ona. O Bože molim te uzmi me pre nego postanem tetka!" Odbačena i napuštena od svih koje je nekad volela.

Trzala je za kosu i pokazivala prstom na peskovitu plažu:

Znala je tu priču. Tetkine prve ljubavi, nikad odsanjane. Belog kostima nikad obučenog. I poljubaca nekih davnih koje je vetar sa reke odneo daleko, možda preko okeana...

Suza joj se slivala niz obraz do usahlih usana namazanih crvenim karminom, jer bez karmina se ne ide nigde. Pogled je zakovala za tu ukletu plažu kao da zove prošlost da se vrati, da je uzme sebi, zagrli i više nikad ne vrati u starost...

-Hajdemo kući tetka, umorna si.

Komentari:

Pošalji komentar

Starost ume da bude mnogo tužna i teška. Zato je ne treba čekati skrštenih ruku, treba je živeti, da bi pod stare dane isijavala, makar kroz upomene i crvene usne.
Prelep post draga. Lep u svojoj težini, tuzi i istini

Poslao scarlet u 16:49, 29.4.2010 | Link | |

samoca u starosti, to je ono cega se bojim...ali nije vazno, retko ko je doceka...hvala na lepim recima

Poslao Danna u 17:00, 29.4.2010 | Link | |

P.S:Ono što je najlepše u starosti, jeste imati nekog pored sebe, ko će te uhvatiti pod ruku i izvesti u šetnju... Tada shvatiš, da ipak nisi sam i da imaš korenje...

Poslao scarlet u 17:03, 29.4.2010 | Link | |

Mila moja. Svi imamo slčne strahove. Ne brini

Poslao scarlet u 17:06, 29.4.2010 | Link | |

Ti si rudnik emocija...

Poslao Kaufman2007 u 18:46, 2.5.2010 | Link | |

ne znam je li to dobro ili lose u svakom slucaju hvala na komentaru

Poslao Danna u 19:09, 2.5.2010 | Link | |

Nije loše. Ali ima tendenciju da tako završi.

Poslao Kaufman2007 u 02:05, 3.5.2010 | Link | |

Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>