slutnje «

Gleda u nju dok izgovara reči pesme i prilazi lagano probijajući se kroz gužvu.Dlanovi se znoje,stisnuto suvo grlo uspeva da kaže nešto nerazumljivo i potpuno nevažno...

Šapat u uho, ne razanaje reči, samo topli dah koji topi sav otpor i izaziva slabost u kolenima...Grudi se nadimaju, udar adrenalina oseća u vrhovima prstiju,dok pokušava da se izmakne ne bi li čitala sa usana jer ne razume ni reč. Nema vise glasne muzike,ljudi u izmaglici pričaju neme priče,trenutak prenesen u budućnost, neko drugo vreme gde sekunde postaju sati zaustavljeni u vremenu. Oseća lagan pritisak u grudima, ne sme da diše da ne remeti vreme,dok joj brzo spušta mokar ukradeni poljubac na usne. Miris pelina i paperjast dodir brade tera je na vrisak...i vrišti u sebi,dok stiska bedra da što duže zadrži toplinu...

Vodi je za ruku. Korača spuštene glave i gleda u crnu košulju koja se povija na povetarcu kao crne zastave gusara...bori se se sa vlažnim okom jer zna da slutnje koje je obuzimaju nisu samo koraci u sumrak,već i propast njene duše...

Prsti na njenim obrazima lagano brišu bledilo.Pruža mu usne savijajući ruke oko njegovog vrata mrseći crnu kosu, žudeći za vlažnim toplim dahom.I ljubi je, kao da je prvi put, donoseći ukus jeftinih cigara. Ruke je hvataju oko struka dodirujući baš ono mekano mesto tik uz kičmu, kroz glavu prolazi hiljadu neizgovorenih reči...Privija se uz njegova bedra,njegove grudi, uz dušu, želeći da je što pre uzme,da ne bude više svoja,da ne bude ničija,da od nje ostane samo šapat u noći na povetarcu sećanja...