Mićko «

Mićko je bio tipičan nadrkan tridesetogodišnjak,sa polupuštenom bradom u znak sećanja na četničke podvige, manastirku rakiju i ostala mačo sranja koja te strefe kad više neće da te puste u diskoteke. Još uvek zgodan,sa pivskim stomačićem i crnim ispod noktiju od popravke karburatra na svojoj bež ladi,počesao se neprimetno , taman toliko da ga gurne levo.Ušao je kancelariju sa čijih zidova su se ljuštile tapete, noseći račun za opravku kola nafuranog gastarbajtera koji je otvorio firmu u tazbini. Pljucnuo je u znak protesta i izgovorio kletvu,znajući da će mu platiti kad na vrbi rodi grozđe...Riba u poluzarozanoj čarapi nameštala je naočare ne bi li svojim kratkovidim pogledom skontala ko je na vratima. Nesrećni kaktus na prozoru zaljuljao se od promaje, a papiri sa stola su poleteli prema njemu. Skupljao ih je nespretno gledajuci u poluobrijanu nogu u zarozanoj čarapi. Godine pogresnih riba, razlivene šminke i skupljanja belih gaća na cvetiće po svojoj sobi u kevinoj kući, prigušenog seksa na brzinu, gurnule su nekadašnjeg romantika u letargiju realnosti.

Ju, hvala, nisi trebao, cvrkutala je,priskačući u pomoć,a njen dah od polupopušene cigarete na pauzi hladio mu je vrat. Zabio je ruku u pocepan džep,pokušavajuci da sakrije nabore na svojim tesnim farmerkama.

I kako si Bojana? Davi li te šef, a?

Ma neee, znas, već…

Ima posla,a?

Pa ima,preko glave...treptala je...

Sklonila je šisku iz oka i namestila čarapu. Šmrknuo je i progutao slinu,mozgajući kako da je odvuče na ćevape iza ćoska. Ma u stvari jebeš ćevape, al’ bi mu žao, mršava rebra providela su se kroz malene sise i belu košulju…ništa u čega možes da zagnjuriš glavu… Možda ima one ponedeljak,utorak gaće na koje su palio još od osnovne...

Jes’ gladna, sad će dva, a? Ja idem, pa ako ‘oš...nervozno provuče ruku kroz masnu kosu ...

Pa nee znaam, možee…

Pridrža joj kaput i stavi nepročitan Blic iznad glave jer je oktobarska kiša lila ko’ iz kabla.Trčali su, držao je za ruku… Drhteći od hladnoće otključao je nekada bela vrata svoje sobe na spratu. Keva spava.

Ali Mićko,pa nisam mislila…nemoj sad da misliš, dahtao je i skidao prevelike haulahopke sa njenih guzova,stiskajući ih dok bela koža nije pomodrela… Ali Mićko…ječala je. Jebi ga, nisu one ponedeljak utorak…

...

Gledao je u napukli požuteli plafon svoje sobe,uvlačeći dim najjače što je mogao, nadajući se da će dobiti rak pluća i konačno oterati sve u pizdu materinu.

Ali Mićko…a ćevapi?