dečak «

             Toplo sunčano jutro,mali pauk na sveže okrečenom plafonu uvežbava svoj kružni ples, nadajući se skorom useljenju.Ptičica koja već godinama ne ume da peva,pišti kroz poluotvoren prozor i para mi pospane misli.

             Malo vrelo telo mog najdražeg dečaka usnulo i mirno leži pored mene. Čudim se. Prošle su godine od kada nije tražio utehu od nemirnih snova na mojim grudima...Ušuškavam stopalo u njegovo mekano plavo ćebe sa delfinima koje je dovukao iz svoje sobe. Gledam to malo biće, moju vrelu krv, sa dugim trepavicama i ljubim tople rumene obraze koji još mirišu na dečije. Da li još sanja junake bajki,Spajdermana i Ronalda ili možda devojčicu iz 6a koja mu "ide na živce"... Meškolji se. Ne,nemoj se probuditi još samo par minuta, pusti me da uživam u ovom trenutku, znam da ne traje dugo. Uskoro, brzo, prebrzo majke postaju prošlost, dečaci postaju muškarci i znam da ideš putem velikih ljudi,ali pusti da još malo uživam u svilenkastom mirisu tvoje kose, u nežnim obrazima, u nepravilnim jedinicama koje proteza jedva ispravlja,u ranjavim kolenima na koja samo ja smem da stavim oblog...Pusti me još malo... Jer znam da ćeš kao mali pauk u nekom ćošku života jednog dana isplesti svoju mrežu i imati svoj kutak.

            Gledaju me pospane oči, i žele mi najlepše dobro jutro na svetu...mogli bi jaja, pekmeza i mleka,a? Letim...