glupaca «

Moja draga,predraga zlatokosa...

Upoznale smo se pre desetak godina na nekom nebitnom kursu i odmah otisle na pice. Prepoznale smo se. Ima prijateljstava koja se godinama grade, a  ima i onih koja buknu kao plamen i odmah prepoznajes svoje misli u svakoj izgovorenoj reci. Pricale smo o detinjstvu, prvim ljubavima, prvim svadjama, uzimanju pilula za kontracepciju. Mladja , a toliko starija od mene...

U ocima joj se naslucivala tuga koja se moze videti samo kod onih koji su pomereni sa svojih ognjista, rastavljeni od lutaka, ljubavnih romana i decaka iz komsiluka koji je virio kroz zavesu kada se skidala. Imala je predivne plave oci i kosu plavu kao zito pred kosidbu na kojoj je mogla da sedi. Zaista da sedi. Nikada ni pre ni posle nisam videla takvu kosu. Vezivala bi je u gustu pundju, zguzvanu na potiljku koju nisam mogla da obuhvatim obema rukama kada bih je grlila i tesila zbog ljubavnih jada.           

Pricale bi satima o ljubavi, starim filmovima, a ona bi slikala svoje tuzne slike i ruku umrljanih temperom i secerom zustro objasnjavala kako je staroj komsinici preko puta uvijala tri dlake na glavi za svadbu sina. I smejala se , nekako kao misevi iz crtaca sa skupljenim ocima i razmaknutim jedinicama, naivno i decije. I kad je plakala, plakala je tiho, da se ne cuje, da ne smeta. Kritikovala sam je zbog pocepanih patika i nenasminkanih plavih ociju, a ona bi odmahivala rukom. Plasila me je dubinom svojih misli i razmisljanjima o smrti na tamnoj strani planete za cije je postojanje znala samo ona. Mahnula bi u prolazu dok je zurila na svom plavom biciklu bez blatobrana.

-Zovem te cim stignem!

I zvala bi. Nikad nije "zaboravljala" ni bila previse "zauzeta". Zvala me je glupaco. I sestru je zvala glupaco.I ja sam nju zvala glupaco. Bila je posebna privilegija biti u klubu glupaca. Rekla bi:

- Dodji, trebam te.

I ja bih dosla. Bez pogovora. Morala sam.  Pile smo seri brendi i pricale o ljubavi.  O prijateljstvu. O boji karmina. Ucila bi me da pecem becke snicle i pravim griz knedle. Niko ih ne pece kao ja. I knedle su mi najbolje u komsiluku, jer u svaku uvaljam malo njenog smeha...

I taj dan smo pile seri brendi. Nismo pravile knedle. Govorila sam joj kako ce ljubav doci, kako mora malo da bude sama,  kako uopste nije tako lose posvetiti se sebi, kako ne treba da se plasi samoce... Slusala je i treptala. I rekla:

- Uzmi malo serija.Glupaco. Ne plasim se ja samoce,plasim se da nikog necu voleti, da nikada necu pronaci ljubav.

Te decembraske veceri,dok sam jos uvek osecala seri brendi na usnama, gledala sam uzasnuto u mutnu vodu.Drzala sam sina za ruku i vristala. U sebi. Htela sam da skocim, da joj pruzim ruku, da je izbavim od same sebe.  Htela sam, ali nisam smela. Malena rucica mog deteta stiskala je u strahu moju, nemo moleci.  Beli auto tonuo je. I moja zlatokosa s njim.

...

Cesljala sam joj kosu i sminkala plave sklopljene oci. Bile smo same. Urlala sam od tuge kao ranjena zver.Stomak mi se grcio od jecaja. A tamo, sa tamne strane planete, smesila mi se moja draga i saptala:

-Glupaco...