bunar «

Sedela je na klupi ispod oraha čije su grane već odavno premašile odžak na krovu. Zimski vetar je šibao po vrelim obrazima. Stare mamine papuče zalepljene za istrošrene bele cigle u seoskom dvorištu ,nisu htele da je odvedu u toplu sobu. Nisu htele ili nisu mogle...

Oblaci obećavaju sneg.Privila je jače vuneni džemper koji je grebao ramena.Gledala je u noćne frajle koje je majka davno izvezla na rubovima spavaćice.U ruci do pola popijena čaša mađarskog belog,poluslatkog.Misli ne izdaju naredbu.U daljini bunar,zamišlja želju,ali nema novčić.

Ivice usana izvijene u ironičan smešak prkose suzama...Knedla u grlu je sve veća.Sladak gutljaj ne pomaže, usne se lepe za staklo. Kap vina sliva se na belu tkaninu na grudima dok hladnića para kožu i ledi srce za neke buduće neuzvraćene ljubavi...