Meni
Blog Prijatelji
Linkovi
Prazan Box
Blog Hosting
Sophi_a, me još uvek probudi ujutru, gleda u mene skroz dok ne otvorim oči. I ako je mrzim. Ja jastuk preko glave, a ona me gurne u rebra. I trepće. Neki dan išle smo zajedno do grada. Bilo je jako kasno. Mislila sam da je odbijem. Ali da ste je ikada upoznali videli bi da je to nemoguće. Klima mi je duvala u vrat, ceo dan sam nešto onako s noge na nogu, vukla se, ništa me nije moglo osvestiti iz tog haosa. Ipak, kada me ona pogleda, ma sve spremljene izgovore, bolje ni ne izgovarati. Nije bila pijana, samo se smejala. Onako, kao da nema nijednu brigu. Možda ih nije ni imala. Osim kako izaći na kraj samnom. Potrpala je sve te svoje sitnice u torbu, uzela Cd sa police. Gledala sam je dok ih je birala. Samo jednom se okrenula.
- prestani . Nasmejala se.
- šta da prestanem? pitam
- da me gledaš.
Ustvari, znala sam da joj ne smeta. Ništa njoj nije smetalo. Osim uzalud potrošenog vremena. Ona ga nikad nije gubila. Sve je rešavala brzo i efikasno.
- da znam da zbog ovoga nećeš celu noć, biti kao na drugoj planeti ponela bih ove Cd-e, ali sa tobom je neizbežno.
- Šta je neizbežno?
- To. Njanja
Osmeh. Razvučen. Dobronameran. Ipak sam je mrzela.
- Pa, ok. samnom ti je sve izvesno. Ne znam što i ideš samnom? - morala sam je pitati.
- da prošetaš to svoje dupe, babe. ne možeš samo tako... jedno te isto, jebale te sve te tvoje fantazi. Znaš nije sve film. Ima nešto i više od toga. Osmeh. Nije zloban. Više dobronameran. Ipak, opet sam je mrzela.
- Ponesi onda one nafiksane. Slične kao i ti.
Nisam joj rekla, ali .. znala je. ne volim je, ali ne mogu bez nje. Ni ona bez mene.
Skoro me je ugurala u auto.
- Hoćeš da voziš?
Nije sačekala da odgovorim Samo je sela, kontakt ključ i već smo se sjurile niz ulicu. Bila je noć, naslonila sam nos na staklo. Smešan nos, nikad nisam volela svoj nos, a Sophi je rekla da je lep. Nos. Morala sam se nasmešiti. Šta sve ona nije rekla?I sve što su joj govorili.. Bila je to neka poluomamljujuća istina. Mala, slatka devojčica. Nije htela da odraste. Zatvarala se nekad kod mene i pričala mi sve te stvari.
... nije to baš bilo neko mesto. Ništa extra. Ali volela sam ga. Svirao je tu jedan tip, dolazile smo tu ponekad. Mali separe, ja bih izabrala neki kutak, gde bih na miru slušala taj napukli glas, mogla sam i zatvoriti oči, u mraku videti lice koje je sa poluzatvorenim očima, sviralo gitaru. Ali ona je naravno odlučila drugačije. Separe na sred puta. Šta nju briga za napukli glas, koji je titrao po mom napuklom srcu? Pogledala me je u oči.
- jbt, sad se nasmeši. Naređenje.
i odlepršala je do šanka. Votka, kola, vodka. celu večer tako.
Posle mi nije bilo ni važno. Neki tip mi je sumnjivo uvaljivao neku priču o svojoj intuiciji da je Petar Pan.(Tražila sam pogledom Sophi. Ona bi mu mogla glumiti Zvončicu. Volela je te takve igrice. Međutim ona je sedela na visokoj barskoj stolici, sa usnama boje višanja i očima boje žada. Zabavljala je svoje "obožavaoce" glumeći čistu naivu. Ili sam ja to tako mislila. Sada sam je volela. I tako nije dobro da drugi poznaju ono unutra. Niko ne očekuje da se sada rasplačeš na sred kluba. Smeh, alkohol i priča u prazno) Približivši se sasvim blizu, koža mi je dobila onu poznatu vlagu. Zadimljena prostorija sve zajedno sa silnim promilima alkohola, tekla mi je kroz vene. Njemu je jedna pulsirala na vratu. Mislila sam ako se ispovraćam, hoće li biti još, bar pola sata Petar Pan? I tako sam nasilno sprečila prirodnu potrebu za povraćanjem. Umesto toga, uhvatio me je za ruku i rekao nešto nerazumljivo.
- Dođi, spustio je dlan na moja leđa. Toplo. Neugodno. Majca mi je bila slepljena za leđa. Nije povukao ruku, na malom podijumu stavio ju je malo niže.
- Sad ću se sigurno ispovraćati. Stiskam refleksno usne.
Mislim i dok razmišljam, da li na levu ili desnu stranu, neka tupa bol mi pogodi teme. Klonula mi samo glava, na to neko Petrovsko rame. U nekom omamljenom grču, osetila sam da mu je stisak jači. Možda mu se lice opustilo. Nisam mogla podići glavu i proveriti. Kad mu je zagrljaj postao kao lavlja kanža, rekala sam samo - joj, bre.
Boca me je pogodila u glavu. Mala zelena. Pivska. Dok svi to oko mene nisu shvatili, ja sam već klonula u naručje. Petra Pana.
Neopisiva gužva. Već su se tukli. Ko? Šta? kako i gde?
Meni nije bilo važno. Napukli glas se stvorio pored mojeg uha.
- Boli? Mislim da sam ga pogledala negde između očiju i brade. U usne. Lepa usta. pomislila sam na to kako se ljubi? odmahnula glavom.
- Boleće manje, ako mi otpevaš (šapnula mi šta da kažem)
- Naizgled lepa.
Izvalih svoju omiljenu pesmu.
- Hoću. Pevao mi je na uho. Divan promukli glas.
Posle me je uhvatio za ruku. Nije bila ni neugodna, niti pretopla. Nisam volela tople ruke. Bila je čvrsta. Umetniči prsti. Dugi. Dlan veći od moga. Taman. Nasmešila sam se. Nekako sam verovala u to, da njegov dlan mora bit veći od moga. Volela sam dlanove. Kao mala htela sam ugristi svoj. Naravno nikada mi nije uspelo. Nasmejala sam se. Za sebe.
Otišli smo u malu, motelsku sobu. Ljubio me je nežno i dugo. Ljubio se dobro kao što je i pevao. Napuklo. :)
Muziku smo puštali sa telefona.
Pušili smo cigarete posle.
Pitali se u sebi da li ćemo se ikada više videti?
- ZNAŠ DA TE ŽELIM...PROŠLI PUT SMO IMALI TAKO MALO VREMENA, ŽELIM DA TE IMAM CELE NOĆI,.. DO JUTRA...
Samo ga ni luda Sophi_a ne razume uvek. Onda se ona ljuti. Na njega i mene. . Jednom sam je čula kada ga je pitala šta to znači? Ja onda onako mamurna buljim u nju, dok se ne setim da nešto i kažem. Uglavnom bih joj rekla - kuš. Ili nerviraš me.
Odvezla me je posle kući. Prekrila me belom plahtom. Poljubila u obraz.
Nasmejala se još jednom.
- Vidiš da možeš...
promrmljala je ... I zatvorila za sobom vrata moje sobe.
a ja sam tu noć ponovo sanjala tebe. Znoj je sa tvoga tela kapao na moje lice. Kao onda.
I znala sam da će me ujutru probuditi ona. Ona uvek ustane prva.
