Сезона крсних слава и(ли) крканлука

(Фото Д. Ћирков)

Откад је Србија закорачила у вишестраначје, Народна скупштина не заседа за Никољдан. „Традиција” не само да није прекинута, него је ове године, изгледа, попримила обрисе Сремчеве приповетке „Ивкова слава”. Четири посланика владајуће коалиције, правдајући се „здравственим проблемима”, отказали су јучерашњу седницу парламента и тиме се поново поиграли нервима грађана који не очекују само да се продужи важност старих пасоша, већ и да коначно почне расправа о буџету за 2009. годину.

Стављена у непријатну ситуацију председница парламента Славица Ђукић-Дејановић није имала куд него да народу поручи: „Да ли је то због здравствених разлога или због тога што је други дан Светог Николе, не могу поуздано да знам, али сам одлучила да откажем седницу, јер не могу да ризикујем с тим да ли ће бити кворума за усвајање закона”.

Ако су „здравствени проблеми” последица славског преједања и опијања онда народни посланици никад нису чули да се у тропару Светом Николају поје: „...Објави стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитељ уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, сиромаштвом богатства...”.

Склоност ка претераном разбацивању и крканлуку у сезони слава није новијег датума. Остало је забележено да је Свети Петар Цетињски почетком 19. века у Црној Гори привремено забранио крсне славе. На такву радикалну меру митрополит црногорски се одлучио јер су домаћини почели да се задужују да би припремили богату трпезу због чега су породице потом месецима живеле у немаштини.

Крсна слава, као прослава светитеља заштитника породице, у транзиционој Србији је почела да се све више профанише и претвара у обичну гозбу. Икона, кандило, колач и кољиво у многим домовима служе само као нужан декор. На прсте се могу избројати домаћице које месе славски колач са светом водицом. А и зашто би када се може наручити у супермаркету или пекари. Ситне славске колаче током целе године има готово свака посластичарница. За прасетину су задужене печењаре, а није ни мали број рибарница које не само да чисте већ и пеку рибу.

Истинска вредност обележавања крсне славе, као продужено литургијско славље, јесте у молитвеном исказивању захвалности према Богу и светитељу, чувару породице. Духовна трпеза би требало да има предност над благоутробијем. Слава, како објашњава ђакон Ненад Илић, окупља све чланове породице и њихове пријатеље, али и све упокојене чланове рода јер су сви заједно Црква, Христово тело на земљи.

 Осим породица, традиционално и многи еснафи имају славе, тако лекари прослављају Свете враче Козму и Дамјана, ваздухопловци Светог Илију, виноградари Светог Трифуна... И већина српских партија има своје небеске заштитнике, ДС и ДСС славе Ђурђевдан, СРС Света Три јерарха а напредњаци су се одлучили за најпопуларнију светитељку међу Србима Свету Петку.

Иако још беспоговорно није усвојена теорија како су Срби једини међу православним хришћанима започели са слављењем крсног имена, зна се да је обред славе на литургијској основи у праксу увео утемељивач српске цркве свети Сава, а данашњу форму црквеног обреда уобличио је митрополит београдски Михаило (Јовановић) 1862. године.