Senka

Zbog svega sto smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zališ ako sveneš.

Hocu da držis moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronadješ hleba komadić beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronadješ života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba,
zbog svega sto smo najlepše hteli.

Miroslav Antic

Postoje price koje  n i k a d a  ne izadju na dobro, ni u jednoj varijanti.

Pre ili kasnije,  s v a k i  se muskarac nadje u trouglu. Vekovima zene glavu razbijaju u pokusajima da shvate zasto je to tako, koji motivi, koji porivi nagone jedno musko da se ponasa kao klasicna svinja  (duboko izvinjenje tim plemenitim i svrsishodnim zivotinjama na ruznom poredjenju).

Imam tu jednu drugaricu, koja se upustila – svesno – u vezu sa ozenjenim muskarcem. Dane provodi cekajuci na njegov poziv, mig, malo neznosti, pokoji ukraden trenutak za vidjanje.

Brak je, naravno, godinama u krizi, a opet, naravno, ne zna kako da ga prekine; ima covek visok stepen moralnosti i covecnosti. Zena, sa druge strane, naslucuje, mozda je i shvatila, pa glumi stanje duboke depresije.

Jos jedan slucaj, druge mi prijateljice.U vezi nekih godinu i po dana, sve divno, krasno, bajno. Sem jednog malecnog detalja. Princ joj, redovno, odrzava kontakte sa svojim bivsim devojkama. Divota. Sve to i ne bi bio bio toliki problem, da nije otkrila kako sa jednom od njih ima i nesto vise. E sad, sto to jos nije preslo sve granice i postalo prevara u klasicnom smislu, nema veze. Decko tu bivsu drzi na leru, povremeno joj ulivajuci nadu kako tu jos necega moze biti. Beograd je, ipak, mali grad; pre ili kasnije sve se da otkriti i saznati. Bivsa se hvali drugaricama, sva ponosna na svoje umece vracanja joj decka iz kandzi ko zna koje tamo, sto joj ga ote…ove to prenose dalje…gluvi telefoni pronalaze svoj put do one, koja to ne bi trebalo da sazna. I ocajna, glumata sad pred njim, iz straha da ga ne izgubi pravljenjem neke ljubomorne scene. Ne zna ni sta bi mu rekla, daje mu prostora da sam sa sobom razluci i shvati. Tako razmislja.

Bilo da ima jos ljubavi ili ne, nijedna zena ne voli da bude prevarena. Ucinice sve sto moze, ne bi li odbranila i sacuvala onog koji je kraj nje. Neke se privole trikovima, neke glume, neke prave scene i skandale, neke cute. Zrtve koju svaka od njih podnosi, nemerljive su. Cenu koju, za to, plate samo one znaju.

A muskarci ? Pa, moze im se…tako bar oni razmisljaju. Iz obesti, hira, zadovoljstva, straha, zbog kompleksa…izgovora je million…i svaki jednako podao, prost i ruzan.

Put your head on my shoulder
Hold me in your arms, baby
Squeeze me oh so tight
Show me that you love me too

Put your lips next to mine, dear
Won't you kiss me once, baby
Just a kiss goodnight, maybe
You and I will fall in love
(You and I will fall in love)

People say that love's a game
A game you just can't win
If there's a way
I'll find it someday
And then this fool with rush in

Put your head on my shoulder
Whisper in my ear, baby
Words I want to hear
Tell me, tell me that you love me too
(Tell me that you love me too)

Put your head on my shoulder
Whisper in my ear, baby
Words I want to hear, baby
Put your head on my shoulder

Pre nesto vise od cetiri godine, stavila sam kamenu tacku na jedno dugogodisnje prijateljstvo. Okrenula se, otisla, otpocela novo poglavlje zivota. Bez reci.

Prosla kao bos po trnju, dozivela i prezivela svasta, od tada. Veceras…veceras sam progovorila.

Deca nisu nista kriva, ne biraju roditelje, kao ni mi njih. U neku ruku, i to je kocka.

Zlato je obnovilo druzenje sa Bitchinim sinom; od skora je poceo mali joj i dolaziti kod nas, a i on sam do njega ide.

Vracala sam se iz obliznje piljare i ugledala je kako se niz ulicu spusta. Bio je to sasvim neocekivani i impulsivni momenat.

“I, dobro, sta cemo sad ?”, izustila sam, preprecivsi im put.

Skamenila se, u trenutku ostala da stoji otvorenih usta.

Jbg, ne znam sta mi je bilo, tresla sam se kad sam do kuce stigla. Po svim zivotnim merilima i kanonima, trebala bih joj ne znam sta – samo ne progovoriti iznova sa njom, ali…

Deca su deca, druzili su se, druze se, druzice se i dalje, verovatno.

Pravilo vjeri, i obraz krotosti,vozderzanija ucitelja javi tja stadu tvojemu, jaze vescej istina: sego radi stjazal jesi smirenijem visokaja, niscetoju bogatija, oce svjascenonacalnice Nikojale, moli Hrista Boga, spastisja dusam nasim.

Tropar svetom Nikolaju (4 glas)

Sveti Nikola, hriscanski je svetitelj, arhiepiskop mirlikijski i cudotvorac. Proslavlja se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnim srpskim porodicama.

Rodjen je u gradu Patari, u oblasti Likije za vreme rimskog cara Valerijana, kao sin jedinac znamenitih i bogatih roditelja Teofana i None. Pod uticajem svojeg strica, episkopa Nikolaja Patarskog, posvetio se svestenickom zivotu i posle smrti roditelja , prodao je celo imanje, a novac razdelio sirotinji.

Tokom vladavine careva Dioklecijana i Maksimijana, u vreme mucenja i gonjenja hriscana, bio je zatvoren u tamnicu, ali ni tamo nije prestajao sa propovedima i sirenjem hriscanstva. Jos za vreme zivota, ljudi su ga smatrali svetiteljem, prizivali ga u pomoc pri bolestima, spasavao je nasukane i izgubljene brodove, smatra se zastitnikom dece, moreplovaca, ucenih ljudi, trgovaca, bolesnih… Na ovaj dan, sve su ladje ma gde da su se nalazile, bacale svoja sidra i do sutradan mirovale, odavajuci na taj nacin slavu ovom svetitelju. Za njega se veruje da poseduje cudesne moci, da se uz pomoc njegove molitve slepima vraca vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraca culo sluha.

Sveti Nikola umro je 6. decembra (19. decembra po Gregorijanskom kalendaru) 343. godine i sahranjen je u sabornoj crkvi u Miri, gde su njegove mosti pocivale vise od sest vekova, a hriscani dolazili na njegov grob i dovodili svoje bolesnike. U XI veku, sele se u bari u Crkvu svetog Jovana Pretece, a danas se nalazi u Crkvi svetog Nikole, koju su zitelji Barija podigli u njegovu slavu.

Slavi se i 22. maja, u znak secanja na dan kada su njegove mosti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari. Postoji predanje, po kojem je srpski kralj Stefan Decanski slao bogatre priloge i ukrasio celu crkvu sveti Jovan Precanski u znak zahvalnosti za povracenje vide. Takodje, ostalo je u narodu da je i knez Milos Obrenovic slavio svetog Nikolu po svim narodnim obicajima.

Vesto skrivam tvoj lik od ljudi pomalo zlih,
k'o trn u oku sreca je za njih.
I nije mi tesko jer znam...
sa tvog su mi lica dar i suze i smeh...
za dusu su lek oduvek…

Prste sklopim u dlan pred novi dan...
Zeljo jedina,dobro znaj da…

Cuvam te...
Ne dam nikom da te dira
Na dlanu si moja tajna urezana.
Cuvam te...
Gde god krenem imam te,
Na dlanu si ti moja linija zivota,ljubavi...

* * * * * * * *

S’ vremena na vreme, prisetim se pesme ove…pa iznova krenem taj recept da primenjujem, valja se, a i potrebno je.

Ima ta jedna devojka…mojih godina. Uspesna u svom poslu, ostvarena. Postovana nadaleko zbog toga, vrlo sposobna. U vezi, pred skorim brakom, prica kao iz bajke. Kao…

“Povremeno” i “kao” u nekoj “kombinaciji” sa bivsim. Tek ponekad, onako. Svesni oboje da nije to – to, al’ eto…dopada im se, sta li, povremeno kad uzmognu vremena i prostora…

Razmisljam se, pa mi sve nije jasno sta to treba u mozgu da ti okine, pa da tako postupis…pored goluba u ruci, sta ce ti vrabac na grani…sta je to tako prokleto u ljudima, da ne znaju postovati i ceniti onog ko je pored njih… 

I zbog takvih zena, cini mi se, muskarci i rade to sto rade. Svrljaju, opustaju se, zaboravljaju, relaksiraju…igraju se…

Unistavanje svega onog kvalitetnog, prijatnog i lepog, zarad primitivnih, prostih pobuda…kompleksa…hira.

Gadi mi se sve to.

Nedostatak postovanja; uzasno je kada se sa tim osecajem covek upozna…kad shvati kako je nisko u pogledu osobe koju voli; jezivo. Nesto preko cega se tesko ili nikako ne prelazi. Bar ja na taj nacin razmisljam.

Procitala kod Srecice novi post, pa se otud ostrastila i istresla sve ovde.

Citajuci novi post bloga Nasilje u porodici, prisetila sam se jednog dogadjaja iz detinjstva.

Leto je bilo. Imala sam osam ili devet godina. Vracajuci se iz prodavnice, usla sam u lift, a za mnom i jedan bradati covek, u belom sorcu i majici zute boje. Zatvarajuci vrata, pitao me je zelim li da se igram.

“Imam nesto za tebe”, rece. “Igracka jedna, lutka, hoces li da je vidis?”

Iako mala, osetila sam da nesto nije u redu. Odgurnula sam ga – sreca te sam stajala do dugmica, pa nismo ni krenuli bili – i izletela napolje, jureci ka stepenicama. Krenuo je za mnom.

“Dodji, devojcice, vidi, ziva je”, rece, otkopcavajuci slic.

U roku od sekund, nasla sam se na drugom spratu i uletela u kucu.

Ubrzo je pozvana i milicija, organizovana je i citava hajka za covekom po bloku. Do dana danasnjeg ne znam jesu li ga uspeli pronaci, uhvatiti i zatvoriti.Imala sam srece, za razliku od te malene sa Medaka.

Sebicni i samozivi, ljudi koji razmisljaju i zive za trenutak. Sta je bilo juce, sta ce biti sutra – ne zanima ih. Gledaju samo sebe i jure svoj hir.

Moral, cast, postenje, skrupul, dostojanstvo, obzir, samo su neki od termina koji u njihovim recnicima odavno su prestali da postoje. Ili im tu, nikada, i nije bilo mesta.

Ti i takvi ljudi, hodaju ulicama poplocanim necijim suzama, bolom, razocarenjem, kradjom, gubitkom…ti i takvi ljudi zive u kucama sagradjenim od lazi, prevara, ucena, otimacina…i samoobmana.

Kad – tad, cena koju plate za svu svoju svirepost, podmuklost, primitivnost i priprostost, vrati ih na mesto sa kojeg su i potekli. Blato, glib i mulj. Udave se u sopstvenoj zlobi, pakosti i pokvarenosti. I to je cinjenica.

Otud i ne dozvoljavam sebi da se u obracun sa istima upustam. Svoj integritet i cistu licnost ne dovodim u opasnost prljanaj i spustanja na njihov nivo. 

Djavo uvek dodje po svoje.

I to je cinjenica.

Neprestano ga slusam, citav novi album…poput Gibonni-ja, ne moze dosaditi…

Lep dan danas; za opustanje i uzivanje kraj onog nekog, za kim ti srce preskace…

 Sto bi ja kad bi Bog jedne noci
u snove dosao moje oci sebi da pozove
i da jutro ne vidim
da l' bi ostao, odustao kada bi slijep ostao

Sto bi ja kad bi Bog jednog dana
dok sviram usao, stao iza mog klavira
i ton po ton uzeo
da l' bi ostao, odustao kada bi gluv ostao


A samo kad bi htjela ti
ja bih te dodirom od svile vidio
ako pozelis ja bih srcem cuo pa ti svirao
ako dozvolis u tvome pogledu bih zivio i stario
to kad bi htjela ti ja ne bih mario

Sto bi ja kad bi Bog poslije svega
u snove dosao da mi vrati vid i sluh
ali tebe da sa sobom pozove
da l' bi ostao, odustao kad bih bez tebe ostao
ja ne bih pristao


U pogledu tvom, u pogledu tvom

A samo kad bi htjela ti
ja bih te dodirom od svile vidio
ako dozvolis u tvome pogledu bih zivio i stario
to kad bi htjela ti ja ne bih mario
za drugo ne bi mario
ja ne bi mario

Postoji jedna prica o jednoj devojci duge plave kose, krotkoj, smernoj, postenoj i vrednoj. Prica o devojci po imenu Pepeljuga.

Samo…je li ona bila sve to, gore navedeno…ili, pak, nesto sasvim drugo…?

Devojka koja osmehom napravi pometnju, prava zena, koja je naterala citavo kraljevstvo da za njom traga. Pritajena dominantna Lady, koja je umela i znala voditi i igrati igru…tu neprekidnu, intrigantnu, nikad dovoljno omrazenu, musko/zensku igru…

Setih se da me je par njih, upravo u tom kontekstu i stalo nazivati tim imenom njenim. Pa se zamislih…

Dominantna ? Hah…moje secanje na Pepeljugu je sve samo ne takvo…a jedina dominantnost koju posedujem, je u odnosu na Zlato moje…a i to je kratkog veka. A opet…

Sta reci ?!?

Modifikacija mojblog-a, po mom skromnom misljenju, sve je samo ne na bolje. I kvalitetnije. I preglednije. I mnogo toga jos... NE.

Prvo - lici jako na blogspot.

Drugo - zakomplikovano je, da gore (nadam se) ne moze biti.

Trece - nedostaju neki fontovi, koji su bili prisutni u staroj verziji.

Cetvrto - sve je podredjeno i olaksano administratorima sistema, ne i korisnicima, tj. samim blogerima.

Peto - draft mi je progutan !, kao i svima, pretpostavljam

Sesto - Jomla, Drupal, css...etc.

Kao neko ko vec godinu i devet meseci obitava i svoje vreme provodi uz ovaj sistem, vise sam nego vidno razocarana u ove modifikacije. Sam izgled i dizajn mi je jako stran i odbojan; pokusaj trendi futuristickog ne znam cega...boje necu ni da komentarisem, izlisno je.

A sve ovo, zakljucak je stecen na prvi pogled; sumnjam da ce se popraviti, nakon sto malo dublje zadjem u isti...sistem, mislim.

...Beowulf ?

Pre svega, istakla bih kako ovo nije film za decije oci. Scene nasilja vrlo grubo su uradjene, potpomognute vise nego glasnim zvucnim efektima.

Sta reci ?...osm da je ovo filmsko (ne)ostvarenje neuspeli pokusaj imitacije, bleda kopija u animaciji i grafickoj doradi, filma "300". Originalnosti tu fali, mnogo.

Sam lik, Beovulf...gedza i djilkos su i vise nego adekvatni pridevi, koji uz njega treba da stoje. Da nije smesno, bilo bi jadno, nacin na koji je tematika filma promasena.

Negde sam procitala kako se Andjelina Dzoli stidi svoje uloge u pomenutom filmu zbog, kako kaze, "golih scena" i cinjenice da ce je rodjena deca takvu gledati. Ono malo scena u kojima se pojavljuje je ili demonskog nalicja ili graficki - animirano "naga", prekrivena zlatom koje se sliva sa nje.

Sve u svemu, cudo sta jedan trailer nacini od promasaja. Nista ne gubite ako i preskocite gledanje ovog (ne)ostvarenja.

U nekoliko navrata, sa poznanikom i drugom mi mojim, vodila sam razgovor na temu ljubavi. Razilazimo se u pogledima, razmisljanjima, shvatanjima iste.

Za mene, ljubav je...

-kada mi je srce puno, jer volim

-kada tesko disem, jer volim

-kada sam mirna i spokojna, znajuci da mi je ljubav uzvracena

-kada mi sama pomisao na bice koje volim, izazove osmeh na licu i ulepsa mi dan

-kada mi pogled na to isto bice ozari citav dan i okolinu u kojoj obitavam

-kada mi srce pocne preskakati pred svako vidjanje sa dragim i bicem

-kada onom ciki odozgo zavaljujem za svaki nas zajednicki proveden dan

-kada mi jasno stavi do znanja da me voli upravo onakvu kakva jesam, uprkos svim manama i sa svim vrlinama koje imam

-kada uvidim i shvatim da dete koje imam, druga polovina mene same, nije prepreka i smetnja da mi se taj neko preda i voli me

-kada se ne stidi i ne srami sto kraj sebe ima razvedenu zenu i majku

Sve mimo i bez toga, navika, zamazivanje i poigravanje je tek, nista vise od toga.

"Svi ljudi se rađaju osuđeni na propast,tako kažu mudraci.Sve ih doji Smrt.
Svi se klanjaju pred tim monarhom.Taj Gospodar iz senki podiže prst.
Pero zaleprša ka zemlji.U njegovoj pesmi nema nekog smisla. Dobri odlaze mladi.Prepredeni uspevaju.On je kralj Gospodara haosa.
Njegov dah zaustavlja sve duše."

Dobri odlaze...

LICA

Lice straha,
u ogledalu vidim kraj,
i trcim uz polje,
u kome vise nema vremena...

I da li vidis dalje, od svoga oka, sta je istina,
sto sve u meni gori,
i gorece dok budem ovde, sa Vama
i njima, vidim kraj, ja vidim kraj...

Gde smo,
kazi gde smo pogresili
i zasto nam je sudjen kraj,
u.. zemljo, osta smo se o gresili
i nema vise vremena...

I da li vidis dalje, od svoga oka, sta je istina,
sto sve u meni gori
i gorece dok budem ovde, sa Vama
i njima...

Kazi gde je ljubav,
pokazi mi lice,
da ti vidim lice,
ja vidim kraj...

na putu ka Bogu,
izmedju zavisti i mrznje,
izmedju ponosa i straha,
izmedju ljubavi i bola,
izmedju tebe i mene,
ne postoji vise nista...

Gde smo,
kazi gde smo pogresili
i zasto nam je sudjen kraj,
u.. zemljo, o sta smo se o gresili
i nema vise vremena...

* * * * * * * *

Prvi put sam obratila posebnu paznju na reci...i...

Sedim na poslu, dezuram. Iz zvucnika, miluju me taktovi Gibonnijeve muzike.

Place mi se.

Od osecanja potpunosti, celine, spokoja i mira. Od kolicine ljubavi koju osecam i znam da imam.

Bojim svet u svim nijansama roze boje...

Tisina...

...glasnija od hiljadu reci...

"...sad znam da ima Boga, cim za me dos'o si na svijet..."

"Zamoljena" sam, "uctivo" da pomerim danasnji ispit za neki drugi dan (nemoguce) ili drugi rok (vrlo verovatno). Zbog pojacanog obima posla i iznenadnog manjka ljudi danas.

Cekam diretktora da se pojavi, da vidimo sta on ima na tu temu reci...