moj takozvani zivot... https://www.blogoye.me/ariel/ sr Sat, 18 Jul 2026 13:36:55 +0200 BlogOye! “Zovem se Zlato i imam devet godina. Treniram aikido, a u slobodno vreme igram i fudbal. Kad porastem, voleo bih da postanem fudbaler Mancester Junajteda.” * * * * * Receno na priredbi juce, povodom zavrsetka skolske godine. Sat, 13 Jun 2009 08:37:00 +0200 https://www.blogoye.me/ariel/65180/ Ja sam Plavusa. Po opredeljenju i ponosna sam na to. Bije me glas da sam „laka“ i glupa, povrsna, da me je lako pridobiti, odraditi, odbaciti. O meni je ispricano na hiljade viceva, mahom uvredljive i podrugljive prirode i niko me ne uzima za ozbiljno. Gde god da se pojavim, muskarci me “startuju”, zele da me poseduju, da lupe recku i odu dalje… Zivim pod konstantnim, ponekad neizdrzivim pritiskom diskriminacije.   Prirodna sam Crnka, a i da nisam, tako bih se farbala. Volim svoju boju, iako mi ponekad zadaje muke. Uglavnom u odnosu sa ljudima. Stereotipno, ljudi me dozivljavaju kao inteligentnu, strogu I ozbiljnu; sa mnom se retko sale, a ne mogu se pohvaliti da me nesto cesto pozivaju na pice posle posla. Svakodnevno zivim sa predrasudama tog tipa. Jeste, takav dozivljaj mene pomaze mi u poslu, ali…na kraju dana, jedino sto zelim jeste da se amo opustim i zabavim, da pokazem svetu kako i ja to umem i znam, kako nisam samo masina stvorena za rad…   Ah, “vatrena” li sam Crvenokosa. Zena eksplozivne i prenaglaseno eroticne naravi, svadjalica, nevernica, preljubnica, opasnica. Gde god se pojavim, ljudima pogled zastane na meni, odmeravaju me i ko zna kako dozivljavaju…Ne, ja ne zelim da sam u centru paznje i da, itekako mi smetaju zluradi, nepristojni komentari. Prevashodno, ja sam Covek kao i svako od nas.   Zivot jedne Brinete, kazete? Hmmm…ne, ja nisam psiholog, jos manje Draga Saveta. Jesam i mogu biti iskrena, neposredna i pristupacna, medjutim, to ne znaci da zelim, mogu i hocu da se nosim sa svim vasim problemima. Odakle mislite da ja zelim da slusam i ucestvujem u vasim zalopojkama; mislite da mi nije dosta mojih briga? A onda i taj stereotip da sam dosadna i kliseirana, zasto mi uvek trebaju neki dodatni trikovi kako bih vam privukla paznju? I dokle ta potreba u ljudima da povrsno sude…?   Na ovaj nacin, mogli bi se pobuniti i mrsavi i debeli, i crni i beli, zuti i zeleni, evropljani i afrikanci, melezi i japanci, deca i odrasli, pusaci i nepusaci, pismeni i nepismeni, nevini i seksualno aktivni, kafedzije i kafandzije, restorandzije i fastfudzije, kokicari i sladoledzije, poslasticari i pijacari…   Ima li kraja i smisla ovoj pokvarenoj, nicim izazvanoj, bolesnoj, tragikomicnoj tiradi ? Gde i kako podvuci crtu, reci dosta? Ili, cutati i pognuti glavu, prihvatiti nametnuto i pod prisilom ugusiti iskonsko pravo, zarad novokomponovanog, izmisljenog krivog, samo zato sto “neko” kaze da to tako treba… Srbijo, svete… Tue, 02 Jun 2009 16:01:00 +0200 https://www.blogoye.me/ariel/64653/ Kad imas IT-a koji je (ne)blago lobotomiran i nikada nije tu u situacijama od ekstremne vaznosti, onda dolazis u situaciju da radis stvari koje nikakvog smisla i veze sa tobom nemaju, no dobro...sve u rok sluzbe ide, kazu ljudi. I kratkofitiljasi, nabedjeni sveznalci, teatralci, galamdzije, pozitivci, cutolozi i ostale branse...ludi su i blesavi, svaki dan neponovljivo drugaciji i bas volim sto sam tu. Svakim danom u svakom pogledu, covek (ako hoce) napreduje. A mirisi mi bagrem uz put, gde god podjem... Puna Srbija bagrenjaka, uzivah za vikend u njemu. Naj miris, uspomena, uteha i podsetnik iz detinjstva ujedinjen sa danasnjim i sutrasnjim koje ce tek biti...Volim i volim i bash volim. Sve. Tue, 19 May 2009 13:15:00 +0200 https://www.blogoye.me/ariel/64090/ Mama, a zasto ljudi kupuju gace i ono sto ti nosis na sisama zbog izgleda ?” “To na sisama se zove brushalter…”, rece Batica mi. “Brus – halter, Brus – Li, hahahahah”, odgovori zgubidan mali, pa nastavi: “A stvarno, zasto nose, pa nece ljudi goli da se setaju ulicom!” * * * * * * * Razgovor izmedju Zlata mi i brata mi od ujaka, njegovih godina…ipak, rano mi nesto da mu pojasnjavam svrhu i razloge za lepim vesom. Ima dana, shvatice i naucice, pubertet sam’ sto nije. Sun, 03 May 2009 23:06:00 +0200 https://www.blogoye.me/ariel/63417/ Moj najmladji bata kupio je Soni dvojku, dao otkaz na poslu, ne moze vise danonocno da radi – "nije sve u lovi, seko" i nadoknadjuje propusteno uz igre. Nda. Ocekivano, navukao je i Zlato na tu konzolu.   Praznik u jeku, okupili se svi na porodicnom jutrenju, rucku, uzini, veceri i sve tako po redu. U neko doba, okupise se muski malo da se poigraju; Zlato se nesto naljutilo na omiljenog uju, rekoh da ispravim stvari.   “A da ti meni pokazes kako se ovo igra, da se poigram malo sa Ujom; nista ja tu ne razumem…ni komande mi nisu jasne”, rekoh Zlatu, u pokusaju da ih tako pomirim. “Vidi mama…na kocku ti je ovo, na krug ovo, a trougao pritiskas za ovo, mozes i da pucas i da bezis i da se saginjes…”.   Stagod.   Poce borba, Zlato suflira.   “Hajde, mama. Specijalna vestina, napadni ga, sad ga gruni! Eto, sad ti nista ne moze, sad si zaba, razbices ga!”   Moj prvi susret sa Sonijem i Naruto igrom; ubih uju  u pojam – sto u samoj borbi, sto cinjenicom da kapiram komande. Uglavnom, prevara je urodila plodom i ostatak veceri je prosao u pomirenju i nastavku turnira. Zlato  sad uveliko spava,a turnir se zahuktava. Tek. Mon, 20 Apr 2009 01:02:00 +0200 https://www.blogoye.me/ariel/62719/ Budim se jutros (ako se to uopste moze nazvati spavanjem) posle ekstremno lose prospavane noci. Bezglavo jurim po kuci, oblacim se, spremam Zlatu njegove stvari, ostavljam pare za uzinu i izlecem, pod uticajem lose noci, bez da se secam sta mi nije dalo mira.   Ni za muziku nisam bila raspolozena, sunce sto me je grejalo, nerviralo me je…poznat miris… Deo puta do stanice obrastao biljkama, cvecem koje budi uspomene i vraca u detinjstvo. Na trenutak mi opet lepo i sve se brise, potire.   U autobusu. Zamisljena, odlutala ko zna gde…ponovo dobro poznato, nikad zaboravljeno lice. Seda preko puta i gleda kroz prozor. Jace je to od mene.   “Ja se izvinjavam, je l slobodno?” pitam. “Jeste, jeste” odgovara, ne prepoznajuci. Ni glas, ni stas, nista. Smejem se, posle svega, posle toliko godina; ipak se u nekim stvarima ne menjam, mazohista u dusi. Pogleda me cudno, ne shvatajuci moje ponasanje.   “Alo, advokat...” govorim, dok skidam naocare. Sok. Neverica. Koliko smo mogle, presle smo deo nasih zivota u nepunih deset minuta, koliko smo se zajedno vozile. Molba za kafom, da se vidimo i detaljno ispricamo, precesljamo protekle godine. Ogromna tuga zbog sestrine teske bolesti, nepravda, dvoje male dece, tuga bas.   Sta ti je zivot…danas jesi, sutra nisi, a tako je jednostavno. Dva izbora. Mozes se predate ili ici dalje, nema treceg. Samo zdravlje da je u redu, sve drugo…bledi i minorno je, u poredjenju sa tim. U stvari, nema poredjenja, samo zdravlje. Al’ covek…ne mozes a da se ne nerviras, koliko god pokusavali, u genima upisano. Jebes ga…tako to, valjda, ide…   Samo da je zdravlja . A kafa ? Videcu, ne znam… Thu, 16 Apr 2009 10:58:00 +0200 https://www.blogoye.me/ariel/62495/  Zlato je u petak kuci donelo novog clana Zivotinjskog nam carstva. Deda je, brze bolje, ucinio sve sto mu je u  moci, da novom clanu obezbedi sve potrebne uslove za zivot, pa i vise. Cak je Zlatu zadao da novom clanu pronadje i drustvo, isto kao sto je i njega – hipnotisucim pogledom. Kako ?   “Pa lepo, mama…ja imam hipnotisuci pogled. Samo sam stajao i gledao ga, dugo ga gledao i gledao i onda sam ga ulovio. To je hipnotisuci pogled.”   I tako. Sad imamo hipnotisuceg novog clana. Ime jos nema, konkurs otvoren do daljnjeg. Mon, 13 Apr 2009 15:55:00 +0200 https://www.blogoye.me/ariel/62325/ Danas je prvi dan ostatka nasih zivota…sansa za predomisljaj osta neiskoriscena i sad…plovi, barko, plovi.   Dan izgleda obecavajuce; da li ce tako i biti, videcemo. Ima neke simbolike u prvom aprilu i ovom novom prvom danu…prolece je.   Osvezavajuce je i inspirativno imati, za promenu, vrlo kreativne, samosvesne i pomalo lucidne poslodavce. I kolektiv koji je tu negde, kaska za njima. Rad bez svakodnevnog stresa, posle ne znam koliko godina; sto svakako pomaze u odluci da batalim cigarete i kafu pre sest meseci. Zlato se narocito obradovalo tome, ostaje jos lepo najlepse da preobratimo i da sve bude kak’ treba.   Svakog sata, minuta, sekunda u danu, mesecu, godini…da, prolece je. Wed, 01 Apr 2009 12:41:00 +0200 https://www.blogoye.me/ariel/61385/ Subota je osvanula suncana i lepa, obecavajuca. Nakon aikida, uputila sam se sa Zlatom do grada; nedostaje mi centar, od kako sam posao promenila i preselila se u “elitni” deo grada, mhm. Na stranu sto smo isli peske celim putem, sto smo uz put ulazili u svaku drugu radnju, do Kalemegdana i nazad stigli; pocastila sam ga Mekom zbog toga…uzeh mu i skejt. Ko veli, dobro je izdrzao moju glad za gradom i obilazak nekih dragih mi ljudi koji u centru jos rade. Kao stara prevejana “skejterka” htela sam mu pokazati neke osnove i malo ga osloboditi, kad ono medjutim… Prosla koja decenija, trikovi se zaboravili; mama je pala i razbila se kao niko ! Na milimetar sam od cepanja lica o asfalt bila, bukvalno; srecom te ruke sprecise potencijalnu katastrofu – zato su  rame i zglobovi malo nastradali. Dok sam u tom polulezecem stavu dolazila polako sebi, Zlato se valjalo od smeha, a iza sebe sam zacula zvizdanje uz komentar “Nije skejt za pocetnike…” Ti dam ja pocetnike, mislim se…klinci iz kraja, pubertetlije, pa se malo sale… “Pokazacemo mu mi kako se to radi…” Jes’ vala…kud sam se i pela; bolje da se stikli svojih drzim…ionako mi bolje stoje. Mon, 30 Mar 2009 10:47:00 +0200 https://www.blogoye.me/ariel/61270/ U inat danasnjem danu, godisnjici  i svemu sto ona predstavlja, u inat ovoj suludoj zemlji u kojoj zivimo i vlasti koja nas tlaci, u inat svemu korumpiranom, losem i pokvarenom, ja…   Sta cu…navukli me, pa eto :))) Tue, 24 Mar 2009 10:11:00 +0100 https://www.blogoye.me/ariel/60938/