Senka
Zbog svega sto smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zališ ako sveneš.
Hocu da držis moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.
Da sa mnom ispod crnog neba
pronadješ hleba komadić beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronadješ života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba,
zbog svega sto smo najlepše hteli.
Miroslav Antic
U vrtlogu vremena, ljudi izgubise svoju iskrenost i dusu. Postase nesposobni za bilo kakav odnos. U vrtlogu vremena, ljubav postade kliseirana emocija, predmet podsmeha i sprdnje. U vrtlogu vremena, ljudi zaboravise sustinu svega…nema te prepreke, tog straha, koji moze osujetiti, ispreciti se onome sto, cistog srca, osecas i zelis.
