u početku stvori Bog nebo i zemlju.
a zemlja beše bez obličja i pusta, i duh Božji dizaše se nad vodom.
i reče Bog neka bude svetlost.
i bi svetlost.
nakon toga odvoji dobri Bog mora od zemlje, naredi zemlji da pusti travu i drveće,
napravi znake vremena...
zatim i životinje, da vrve po vodi, i ptice, kitove, stoku, zveri zemaljske...
i vide da je dobro.
zatim mu pade na pamet da napravi čoveka po obličju svom...
tu je već zastao u svom stvaralačkom zanosu.
***
posle odredjenog vremena vide Bog da se nije proslavio u poslednjem kreativnom trenutku,
i da pokaže svemogućnost svoju, napravi svoje najveće delo.
napravi reč, reč koju ni sam on ne može da čuje.
pošto nije znao šta će sa njom, a i čovek je smišljao sve originalnije glupost koje su ga veoma smarale ... dade naš, dobri Bog tu reč čoveku, da čovek iz nje napravi čitav jezik.
dabome, jezik koji Bog neće morati da sluša.
i to sve zarad mira.
Božijeg mira... : )