jesam, i pre nego što smo počeli rešio sam da te pustim da pobediš. bilo bi mi ispod časti da odavde odem kao pobednik. ti nisi trofejni primerak i ne bih se time hvalio. i jesam rutinski počeo da se otvaram, onako kako se otvaram uvek kada igram, bez obzira koliko je partija ozbiljna...
no, nisam obratio pažnju šta ti radiš i prevideo sam tvoju zamku. tek dva poteza pre nego što ću izgubiti najjaču figuru probao sam da se izvadim. prekasno.
hteo sam da izgubim ali ne tako brzo. ne na tako amaterski način. u porazu sam hteo da ostavim utisak, hteo sam da znaš da sam te pustio. hteo sam da i ti imaš svoj mali poraz. možda u sebi utisak da sam iznad situacije.
ne ovako.
ne početnički jer to nisam. bar mislim da nisam.
pobedila si i ja ti čestitam. mogu samo da se nadam da će ti na pamet pasti da sam hteo da te pustim i da zato nisam obratio pažnju.
kada si već pobedila ostavi mi mali prolaz i mala vrata, tolika da se mogu provući a da me publika ne vidi ovako ništavnog. ostavi pobedjenom bar minimum dostojanstva. nadam se da hoćeš.
jer ipak.. ipak sam te pustio.