opet, pitanje zašto. zašto je nebo plavo, voda takođe, zašto hodamo na dve noge, zašto nemamo krila? mnogo puta postavimo i - zašto sam to uradio/la? ili zašto nisam?
večito pitanje. izgleda da kako odrastamo, sve više je bitno kako nešto uraditi.
dakle, ne zašto, nego kako. ako me zanima pisanje ne treba da se pitam: zašto da napišem knjigu, neko kako da je napišem. nije tako bitna knjiga, odnosi se mnogo šire. nije čak ni pisanje toliko bitno, radi se o životu generalno. generalno, i razvoj čovečanstva je išao tim pravcem, od metafizičkog – zašto ? – prema naučnom – kako ?
u najvažnijim pitanjima npr – ..... pogoditi svih sedam brojeva? – to – zašto?- uopšte ne postoji. postoji samo – kako, a da nas ne uhvate?
mada što kaže guli... ništa od tog listića.
kako, kako, kako... kakodačem dok hodam u krug.
a što? zašto? čemu? – je pitanje za one sa privilegijom da mogu to pitanje da postave, kojima je svest još uvek otvorena, neukroćena i neopterećena kombinacijama i mahinacijama.
za klince i klinceze ; )
koga ne mrzi da sluša evo par zanimljivih linkova, na ovu temu:
link1
link2