izbrisao sam te iz mog života..
iz mojih misli i osećanja.
od prvog susreta, sve do današnjeg dana.
svaki trenutak sa tobom... ne zaslužuješ da te se sećam.
već sam zaboravio tvoje ime i tvoj lik.
izbrisani su svi tvoji načini i razlozi.
izbrisane su sve tvoje laži i tvoja pretvaranja.
...kao da te nikada nije bilo.

 ...izbrisao sam i njega i orman u kome se on krio.
nije me mrzelo da obrišem čitavu sobu...
i dršku ogromnog kuhinjskog noža.
obrisao sam otisak svakog prsta.

kada budu došli i kada me budu pitali
gde sam te poslednji put video,
ja neću znati o kome pričaju...

sve što je ostalo od vas dvoje je ova pesma.
sreća pa retko ko čita poeziju.*

*jelenaart.. hvala :)

jednom jedan čovek morao da bira... nije bitno u ovoj priči usled kakvih okolnosti, niti zašto, niti ko mu je dao mogućnost izbora, možda sam sebi?
nije to bitno.
dakle morao je da izabere jedan od dva puta kojim će hodati neko vreme, možda i sve vreme ili kako se u današnje vreme kaže «celo vreme».
morao je na kraju da bira izmedju samoće na jednoj i laži na drugoj strani.
nisu to suprostavljene stvari po svojoj suštini već ih je suprostavila mogućnost izbora... kada se bira tako je.
dugo je, dugo mislio taj čovek...
misli su mu tekle otprilike ovako:

 
samoća... toliko je toga rečeno o njoj. kako je do nje došlo?
i pokuša da se vrati u prvi trenutak praiskonske samoće.
živimo u svetu čiji se delovi medjusobno udaljavaju.
vasiona šeširi... pardon – se širi.
ali i privlači. gravitacija je jedna od najjačih sila ovoga sveta. biće da je samoća prevashodno pitanje fizike i obzirom na domete nauke nastavi da misli dalje.
onda mu se učini da je sam veliki prasak bio nemogućnost... toga... šta god to bilo što je eksplodiralo, da prihvati samoću. da prihvati samo sebe, onakvo kakvo je. setio se da čovek ima jednu lepu reč za to što je eksplodiralo.
i to je Bog.
dakle ako sve što postoji nije moglo da se podnese dok je bilo samo, ako Bog nije mogao da prihvati sebe takvog kakav je i ostane jedan i nedeljiv...
kako će čovek?

 
sa druge strane laž je težnja da se po svaku cenu bude jedan i da se sve što postoji integriše u tog jednog... hoću svuda da budem ja i da u svakom licu vidim sebe... ili bar u delu, ako ne može u celini.
ne kažu džabe za ego da je majstor laži i obmane. težnje ega se znaju... težnje i načini, sredstva i veštine... i opet je laž tu, u suštini.
jer čak svako dete zna da jedan i jedan nisu dva.. nema istorodnih stvari već je jedan, jedan i jedini, uvek samo za sebe.
ne možeš od dve jedinice napraviti jednu dvojku... nije fer prema jedinicama.
postoje retki trenuci kada jedinice liče jedna na drugu toliko da skoro postanu jedno...
no one to nikada ne postaju i ispostavi se da su takvi trenuci najveća laž.

 
i dugo je taj čovek stajao pred izborom.
i dugo je pričao sebi.
u laži ću ponekad biti srećan – rekao je.
doduše lažno srećan jer iz laži se ne može izroditi nešto istinito. sve što iz laži proistekne lažno je... ali bolje i lažna sreća nego nikakva.
ni u samoći nema puno istine...
a šta je istina? i šta će mi?
i izabra čovek laž.

***

sa grane obližnjeg stabla gledao dobri Bog ovu nemu raspravu, omili mu se čovek, te reče – čoveče, čoveče...
najbolji izbor je kada izabereš sve što ti je ponudjeno.
pa mu posla i samoću....
jer ko ima, daće mu se.

dragi moji prijatelji...dugo me nije bilo pa reko' da se javim, da vam mahnem.
da ma'nem ali da se i pofalim... da.
i mene je pre izvesnog vremena (ako vreme može biti izvesno) uhvatila "pisačka groznica" te sam se bacio na malo ozbiljnije pisanje.
čuo sam da je "in" napisati roman, a ja sam čovek koji prati modu, posebno duhovnu modu (jeftinija je) e vuala!
sedim dakle već neko (izvesno) vreme i pišem roman.
ali ne običan roman!
aaaa ne...
kako bi vaš drug mogao napisati običan roman?  ... tjah

elem, belem, malboro... klasik, fast... aleva i mast... pišem roman, jedan rekorderski roman, za ginisovu knjigu recorda!
nije nikakva tajna u čemu je stvar, pa ću vam ispričati radnju... da se još malo reklamiram.
radni naziv ovog romana je : roman o romanima u formi novele.
radnja se dešava u beogradu i radi se o jednom nesrećnom čoveku koji piše roman, a u tom romanu cela radnja se vrti oko čoveka koji pokušava da napiše roman... roman o ženi koja piše ljubavni roman.
u tom ljubavnom romanu radi se o...
(nikada ne bi pogodili) radi se o zaljubljenom čoveku koji piše roman,
jedan ratni roman, I svetski rat...
i u tom poslednjem ratnom romanu, u romanima, radi se o vojniku koji jedini, od cele svoje čete ostaje živ... i posle rata, odlučuje da o tome napiše nešto...
možda čak i roman.
e sada... dvoumim se da li da u taj roman ubacim još jedan roman, čija bi radnja tekla paralelno sa prvim... roman o..... znam da nije teško pogoditi te se plašim da ne bude pomalo predvidivo.

 eto drugari... sve rekoh. Instant vreme traži instant ljude. ako je tri u jedan davno prevazidjena forma za deterdžente (u modi su devet, deset in uan), zašto se to ne bi odnosilo i na umetnos' more bre.
eto.

 nego, da se manemo toga... živi vi meni bili, veliki porasli a ne ugojili se,
evo malo mužikice za prefinjena ušesa
i poz. od vašeg druga