htedoh da prećutim i ne napišem ovaj post, ali ne ide.
dakle....
gosn mitropolit amfilohije, pre neki dan, reče: moćan je čovek koji živi u strahu od boga, i to bi trebali znati oni koji su u crnu goru i srbiju doveli bezbožnu grupu da pjeva demonske pjesme i tjerali omladinu da svemu tome aplaudira.
i šta ja sada kao pravoslavni ljubitelj stonsa treba da pomislim. kome li se privoleti carstvu... biram oba... ali bez amfilohija. taj čovek je jednostavno posejao mnogo jeda, sva njegova hrišćanska ljubav se završava kao mrtvo slovo na papiru po kojem je '85 pisao: ljubav je jača od smrti -...uvrijedi li te bilo ko ili ti učini nepravdu, sjeti se da je i za njega Hristos prolio svoju krv i ne vraćaj mu istom mjerom. jer time se zlo umnožava a dobro umanjuje, mržnja trijumfuje a ljubav iščezava i hladi se....-
stonsi su dogadjaj koji je na neki način opet povezao srbiju i crnu goru i to samo pozitivno. tom čoveku kao da smeta kada se nešto lepo desi.
šta on misli da je "tjeralo" omladinu, ne samo da aplaudira, nego i da peva sa "bezbožnicima"
... pa ljubav gosn. radoviću... ljubav.
i koje su te demonske pesme? sympathy for the devil? pa pročitajte tekst dotične gosn. radoviću... ja tu sem ciničnog pogleda na svet, grozan, takav kakav je, ne vidim ništa demonsko, sem naslova koji je u funkciji provokacije. naćićete stih:
- I shouted out,
who killed the kennedys?
when after all
It was you and me -
preuzimanje krivice je prvi korak ka pokajanju... a preuzimanje krivice za koju niste krivi... pa setite se malo starca zosime... ok sada već lupam i preterujem... no nisam jedini, sem što to radim sa osmehom :))
i samo opušteno.... its only rock n roll