II  deo

zvonki zvuk telefona prekinuo je san.
-halo, halo..ne...pogrešili ste...ne nije aerodrom...privatan stan...da... ništa, ništa, prijatno- sanja je zalupila slušalicu i odgegala se u kupatilo. dodir hladne vode je probudio i ona se setila da je i juče neko greškom tražio aerodrom. odmah zatim se cela sinoćna epizoda sa milenom vratila kao bumerang u tek probuđenu svest. ukus odvratnosti isprala je kaladontom. vitaminski koktel, obogaćen mineralima, još ponekim psihostimulansom joj vrati samopouzdanje. ona ne bira odeću kada je jutro takvo , izvukla je iz ormara zeleno i smeđe, i crveno, navukla odeću na telo, pozvala taxi i žurno izašla iz stana.
gotovo da je protrčala pored recepcionara na ulazu u zgradu, ali vrati se i upita da li je slučajno za nju danas stizala pošta. – da gospođo, bio sam slobodan odneti poštu u vašu kancelariju. – odgovorio je portir. bilo je to uobičajeno.
naravno, veliki crni koverat, prevučen mat plastifikacijom ležao je na njenom stolu. knedla u grlu, jeftin kineski nož za otvaranje pisama i ispred nje se, izvadivši je iz koverte, nađe gomila papira. čestitka zbog početka saradnje, izjava o dobijanju posla na tenderu (na kojem nije učestvovala) i razna prateća dokumentacija. u pitanju je bio deo unutrašnjih radova i celokupno uređenje enterijera nove poslovnice VTO banke. najvažnije je reći da je ceo posao nosio sa sobom budžet od kojeg je sanjina frizura poprimila drugačiji, raskalašniji izgled – plaćanje avansno, i obaveštenje da je polovina sume već bila na njenom računu.

- ah.. šteta što je ovo san, ovakav posao, na ma kakav način dobijen bio bi spas – rekla je sebi. zatim je sa stola izabrala jednu spajalicu, ispravila je i ubola se njome. pošto je par puta poskočila na stolici otišla je do vitrine i sipala sebi piće....  osećala je kako joj se vatrena tečnost sliva nis grlo, zatim toplinu u stomaku. najzad je bila budna.

ponovo je sela za sto. proverila je papire još jednom, besprekorno...

onaj broj neće pozvati, odlučila je, ćutaće, praviće se kao da ga nije nikada okrenula. zatim je proverila da li zaista ima uplate, elektronski pa telefonski...sve je bilo uplaćeno, baš kao što je bilo naznačeno. nervozno je počela preturati po džepovima ne bi li ipak pronašla onu posetnicu. imala je želju samo još jednom da je pogleda, ne i da pozove.
ali setila se da je karticu ipak juče bacila u nastupu besa...da,da to je zaboravila...
međutim...njena nova prijateljica nije zaboravila nju.
drrrrrrrrring !!! – milena ovde, agencija pegaz. želim da vam čestitam....

sanja je ovaj put rešila da ne gubi glavu. očekivala je agencijske uslove, procenat tačnije. novac je već kod mene... dakle, inicijativa je moja - pomisli sanja.
draga milena, izvinite molim vas – prekinu sanja izlaganje milene – zaista na prvom mestu imam potrebu da vas zamolim za oproštaj zbog mog jučerašnjeg ponašanja. znate, nisam se ponela profesionalno. i zato vas najiskrenije molim...
aaa... ne, ne, ne, - prekide milena – molim vas...ne mogu vam dopustiti da mi se izvinjavate jer sam ja ta koja se treba izviniti....
ne, ne, molim vas dozvolite mi...- ponovo je sanja upala u reč.
ne, ne mogu vam dozvoliti, jer ... molim vas saslušajte me. – milena.
sanja je pokušala još par puta da prekine milenu koja je kao na magnetofonskoj traci ponavljala poslednje izgovoreno – molim vas saslušajte me.
zatim se jednim dugim uzdahom oslobodi stresa i reče- u redu, slušam vas.

dakle ovako ... dugujem par objašnjenja. naš je posao da prepoznamo i pratimo kvalitet, koji vi nesumnjivo posedujete u svom radu. naši klijenti su takvi da zahtevaju takođe i poverljive saradnike u bilo kom poslu. imam podatak da nikada niste učestvovali u bilo kakvoj malverzaciji tipa...znate?.... novac, je tek na drugom mestu. u vašem slučaju obratili smo pažnju na vaše poslednje radove i zaključili da ste, ako mogu tako da se izrazim –naš čovek-, pardon dama. evo npr. uređenje enterijra kafea – mikrokosmos-. znate ja sam se jedno vreme bavila feng šuiem, a vi ste sve to tako precizno.....
i usledili su hvalospevi. sanja je prvih dvadesetak minuta zapanjeno i pažljivo slušala. milena je analizirala svaki njen posao. no, analize su bile tako laičke i prozaične da je nervozu zamenila ravnodušnost. kada je uvidela da je milenino izlaganje daleko od kraja, spustila je pažljivo slušalicu na sto, sipala sebi još jedno piće i prišla prozoru. od jutrošnjeg vedrog neba nije ostalo ništa. tamni, gotovo crni oblaci valjali su se nad gradom.
vrati se i polako podiže slušalicu. kao što je i očekivala milena nije prestajala da brblja međutim sada je njeno izlaganje bilo obogaćeno jedva čujnom muzičkom podlogom. sanja pritisnu slušalicu kao da će je gurnuti u uvo. muzika, tačnije škripa par tonova koji su se bez ikakvog ritma ponavljali postajali su sve jači. milenin glas se počeo u toj kakofoniji gubiti. gungula zvukova je proizvodila neprijatan i mučan utisak. alarmi koji nagoveštavaju opasnost upališe se u svesti. poželela je da spusti slušalicu kada začu još jedan glas, jedva čujan, muški. učinilo joj se da glas smušeno pevuši, ali kako je i on postajao glasniji, poput muzike, shvatila je da recituje. nesvesno baci još jedan pogled kroz prozor i vide da su oblaci formirali ogroman crni vrtlog. ni jedan zrak sunca se više nije probijao kroz olovno nebo.
i tada shvati da jasno čuje stihove :
...mrtav vetar duvao je s gora,
trudio se svemir da pokrene...
strah izroni iz mračnih dubina i preplavi je potpuno. sedela je paralizovana. nije moguće utvrditi koliko dugo, za sanju je to bila večnost. a zatim se večnost raspuče u hiljade parčića. milena je tako glasno zazviždala da se sanji učini da se cela soba ugiba pod tim zviždukom. i kao rezultat: sanja dođe sebi.od otuđenih, hipnotisanih delova tela još je zgrčena ruka držala slušalicu pritisnutu na uvo.
- pratite li me ? sigurno sam vas ugnjavila...- svi su zvuci nestali, takođe i muški glas koji je recitovao... kao da ih nikada nije bilo.

naravno da sanja nije mogla reći ništa. samo je krkljanje onom, sa druge strane žice dalo do znanja da sagovornik postoji i dalje... – krrrrkhlj –

na šta se milena zvonko nasmeja... – vi ste pravi dragulj, takva duhovitost i otvorenost. znate šta draga moja, biću i ja otvorena sa vama. podrazumeva se da mi nikakvu uslugu ne tražimo za uzvrat. na novac ne pomišljajte. procenti, ne dolaze u obzir. ali postoji način da pokažete dobru volju... da, samo malo dobre volje...
sa druge strane sanja se reanimirala ruskom merom žestokog pića. još uvek nije bila u stanju da misli složi u rečenicu ali odgovori tipa da i ne bili su izvodljivi.
da? – progovori, metalnim glasom.
ah...divni ste...evo kako stoje stvari. sutra će u beograd doputovati jedan naš poslovni saradnik... da napomenem, veoma bitan saradnik. želela bih da vas lično upoznam, a potom da vas upoznam i sa njim. da li ste slobodni sutra da zajedno dočekamo... ah, nisam rekla ni to ...na neki način vašeg kolegu, zato bi bilo zanimljivo upoznati vas. – veselo je govorila milena.

sanja je shvatala... podvodači - pomislila je. polako joj je postajalo jasno.
hipnotizeri i makroi...
a onda se potrudila svim snagama da sabere misli i progovorila je – ja vam se zahvaljujem. posao koji ste mi poverili biće korektno urađen. ali, nova poznanstva na takav način... ne. to definitivno ne.
zvonki smeh milenin još jednom se začu iz slušalice – oh, izvinite, šta mi je danas. ja sve pričam kao da je u pitanju muškarac, ali ne, reč je o saradnici, ali u isto vreme i o značajnom poslodavcu...videćete to je jedna izuzetna dama.
odgovor je ovog puta izostao. sanja je povrativši kontrolu, nad svojom zgrčenom rukom, sipala sebi još jedno piće.        nastaviće se... :))))

moze malo zike ? ...  mooooze :)))