još je na ulazu besno frktala, kopitama riljala otirač, streljala pogledom. kelner je njušeći nevolju nastupio krajnje umirujuće, učtivo...
izvolite gospo - rekao je smešeći se - izvolite... i odveo je do praznog stola.
šta želite popiti, izvolite meni, možda večera? -
đavolica odmahnu rukom - dupli džin, solo tonik - reče
ah..da..dragi čitaoče, zaboravio sam kratko objašnjenje :
naime, te -daleke od sad- godine mimikrologija je doživela veliki bum. zaista ste za sitniš mogli, u svakom kozmetičkom salonu, sebi dati izgled po želji, a koji ste opet mogli zameniti svako veče...
tog su proleća u modi bile biblijske teme.
tako je npr. za susednim stolom sedeo mojsije, malo dalje dva arhangela večerala su...mnoštvo djavola je isključivo šikalo. kelner sveti petar, izuzetno prijatan i pažljiv brka, trčkarao je izmedju stolova.
takodje su u modi bile i psihotroničke autosugestije. razni pojačivači utisaka ( o cenama da ne govorim...ma džaba..ko pakla cigara ) koje ste mogli utaknuti u port iza uveta, pretvarali bi reči u dela. npr. mosije je svoj špricer mogao u čaši razdeliti na vino i kiselu...arhangeli su malo prodornijim pogledom iz ćevapa odstranjivali meso i masnoću, da bi ostali samo luk i soja. postili su.
no ovaj djavo je bio poseban.
ja lično nisam okusio ništa četrdeset dana i ovaj susret sa djavolom je zaista izgledao sudbinski.
dozvoljavate li da vas častim jednim pićem - nisam odoleo magnetizmu djavola.
ćutao je i merkao me.
dozvoljavate li? - ponovio sam.
ta mani me se džizuse... - pogleda me djavolak mrko.
pardon gospo djavolice - rekoh pomalo uvredjen ovim odbijanjem - samo sam vam hteo naručiti piće...
i ona poče da me skenira, od glave do pete.. i taj momenat se pretvori u večnost. diže mi se duga kosa, oči mi se iskolačiše, sav se ukočih.
bog te...kakve li to psiho spravice ona ima - pomislih - a može biti da je prosto advokat, to je ta vrsta energije...
nije prijatno kada vas neko tako skenjira, pogotovu tako rogat, sa očima velikog mačka..da vas ne plašim dalje...kad digoh ruke od komunikacije reče meni djavolica :
ipak može, i izvolite sesti za moj sto.
ali kad napravih prvi korak komšija ljuba tj. mojsije prepolovi kafanu udarivši nogom o pod. pukotina se razzjapi za metar najmanje...
do djavolka samo iz zaleta...pomislih.
i reče komšija mojsije uperivši prst u mene - pamet u glavu, znaš li ti uopšte s kim imaš posla?
dok otvorih usta da mu odgovorim on još jednim udarcem vrati sve u predjašnje stanje.
kh, khem - samo sam se nakašljao da ne ispadnem glup.
i sedoh za sto.
iiiiiiii.....kako je dragi džizuse - prošaputa djavolica.
poznat glas...poznat glas...upali se alarm u razumu...seti se...seti se
no...bilo je kasno...prekasno...
iz njenih dubina svesti, pa sve do mačijih očiju isplivaše, na neonsko svetlo kafane, dve spirale, okrećući se sve brže i brže...
ti spavaš...ti spavaš...govorila je tiho
zapovedaj, u tvojoj sam moći - rekoh poluglasno -
moja...moja...EEEXXX !!!!!?????
i napregoh se..iz sve snage..poslednjeg atoma..da se probudim, ali avaj!!! ni brkom da mrdnem.
e dragi, mili moj kad je tako - reče djavolica vadeći aktovku koju je krila pod stolom - sada ćemo da vansudski rešimo problem...
XAXAXAXAXA...nova reč u tvom životu je medijacija...ne meditacija, sve će ti biti jasno sutra...mili moj..
avaj ne znam kako mi se olovka stvori u rukama, ni kako se papiri poredjaše po stolu...
ne napreži se da čitaš, glup si ti za to..kao i za sve ostalo - reče
i samo mi je šapnula da ne čuju drugi gosti : firma, stan, vikendica, kola...a ko ti traži bluzu, podaj mu i košulju - tako da ćeš go izaći odavde..dragi...
i sve bi bilo utanačeno i potpisano da šef sale u obliku boga ne pritisnu prekidač za svetlo, ugasi ga i glasno objavi fajront : hajde, hajde...dosta je za danas, dodjite i sutra..hvala...prijatno...laku noć.