vidim da je poraslo interesovanje za crnu magiju , te ću stoga ispričati jednu istinitu priču...priču o jednom od mojih prvih susreta sa vragom lično. nemaju takve susrete samo velike i poznate ličnosti poput getea, dostojevskog, marksa...đavo ponekad obiđe i nas obične smrtnike.
desilo se to u vreme kada sam bio veoma mlad, neiskvaren i naivan. u vreme kada sam mislio da su sve žene, i svi ljudi dobri....
....lepa neka vremena...
elem, moja prva žena i ja smo tog dana odlučili da na ručak odemo na čuvenu pizzu sa škembićima u kafanu koje sada više nema - pod lipom -(sada je tamo -pizza hot fuj).  taj specijalitet u poznatom delu univerzuma pravio se samo tu a  činila ga je specijalna pizza na koju se poslažu specijalni pohovani škembići.sednemo mi u baštu te lepe kafanice i naručimo. ona margaritu, ja specijalitet.
- momak!- prodere se neko iza naših leđa. okrenem se i vidim, naravno đavola.no nije se obraćao meni već momcima koji su sedeli ispred nas, dvojici.
- momak, ti si jedan kreten, jedan idot, jedan...jedan moron ! -
shvatih da se nalazim usred prepucavanja.
njih dvojica rmpalije, odvažni zidari na pauzi za ručak, hrabri heroji sa visokih skela obližne zgrade u renoviranju....zgledaše se opasnim pogledima. zatim počeše polako da ustaju, svakom pokretu davali su važnost....ruke ko vesla.
- ali mirko - zagrme đavo - ti si bre kreten za sebe! za svoju decu, za ženu, za svoju porodicu bre! a za sve druge si dobar, dobar mirko! a sve dobre iskorišćavaju!
i hladan tuš odradi svoje. momci više padoše nego sedoše na stolice.
- u pravu si!- reče verovatno momak mirko - šta ćeš....
đavo iskoristi priliku. liznu kažiprst ( ne znam zašto ), dignu ga da kelneru privuče pažnju i viknu - sok od jazavca!...pardon...mazut! -
čim kelner donese piće đavo ga eksira.
- mirko...a i ti pero! i ti si budala...jedna obična budala!!! jel znaš pero šta si? -
i opet ta dvojica skočiše. i opet će đavo:
- pa gledaj malo pero! stanove su podelili u toj zgradi tu...ej stanove kome? stanove dobili i ti znaš ko i kako! a ti? u memljivoj sobici...još kiriju plaćaš...ej budala si, budala za sebe...jašu te..jašu...da ti ne pričam kad sve znaš...ko i kako...
nama je u međuvremenu stigla pizza. đavo je u međuvremenu ispričao sve ko i kako...momci su skakali, sedali naručivali pića....
pobegli su pokisli pritisnuti novim saznanjem da večito za sebe ispadaju budale...
opirao sam se pomisli da sam sledeći, opirao,opirao pa popustio.
- momak! - dobro poznati glas - momak ti..ti! -
prilazio je stolu. dok se okrenuh žena nestade. okrenuh se ponovo da je pronađem...đavo sede.
- momak vidim da si dobar dečko...pošten...a poštenje je sve što čestit čovek ima.. - pa održa traktat o poštenju.
.......a pošten svet uvek nadrlja....evo ti pere i mirka-
pa o peri i mirku, mada sam sve o njima znao
.......budale moj mladiću...budale.a moram ti reći, izvini, ne ljuti se i ti si budala...ali budala za sebe, za sve druge si dobar....
žena se najzad vrati iz wc-a i sede pored nas za sto. posle par sekundi iz istog izađe kelner.
- momak - đavo liznu prst i uperi ga u kelnera - sada mi možeš viknuti piće.