- nisam sasvim običan trgovac.
- u redu. čime trgujete ?
- to određuje zakon ponude i potražnje.
- to mi je jasno, no, možete li mi reći nešto više?
- jedna mušterija, jedna potreba, jedan proizvod.
trenutno imam neka zanimljiva osećanja na lageru...
- mislite da sam čovek koji bi kupio neko osećanje?
- da... imam neka zaista izvanredna, potpuno nova, a pošto niste do sada koristili moje usluge, evo za probu dobićete popust.
- koja osećanja imate?
- imam zaista razna, široku lepezu. samo da pogledam... sva osećanja, čitav spektar... do sada mi je otišao samo bes. dakle sva sem besa. on je bio naručen.
- zašto bi neko kupio bes?
- kao što rekoh...ljudi imaju svoje potrebe.
- dobro. preporučite mi neko.
- imam lepu tugu. zaista lepu... nije ni preterano skupa...pa imam lep stid. stid je odličan, izuzetno povoljan...eto uzmite stid i nećete se pokajati.
- ali to su ružna osećanja... zašto bih kupovao tako nešto?
- kao što rekoh stvar potrebe i niske cene... hteo bih da saradnjom sa mnom budete zadovoljni.
- izvinite ne mogu stidom i tugom biti zadovoljan. to je besmisleno. nego znate šta... oduvek me je interesovala samospoznaja...još od dečačkih dana. ako imate samospoznaju kupiću jednu...bez obzira na cenu.
- dragi moj... samospoznaja nije osećanje, ali je ipak roba kojom trgujem i na vašu sreću imam ih još nekoliko. dakle jednu samospoznaju... izvolite... potpišite.
verujem vam, i platićete kasnije. na odloženo...zaboravom.