MANIJAK IZ MAGLE

4.

Te večeri, bilo je magle, ali tek po neki pramen dizao se sa reka. U centru grada bilo je gore. Izduvni gasovi mešali su se sa kapljicama vode, stvarajući smog koji je gušio.

Marko je bio u ordinaciji kod doktorke Vere i ona ga je zamolila da odnese neka pisma koja su stigla za Barbaru. Barbara je trebalo da bude otsutna nekoliko dana, a to nije moglo da čeka. Marko je uzeo adresu i krenuo, nije ni primetio da je skoro istog trenutka dok je izlazio, u zgradu ulazila Barbara.

Vera je plakala, tiho, bezglasno, samo su joj se ramena tresla. Barbara joj nežno pridje, zagrli je, ali Vera skoči viknuvši

-Kako to ulaziš, ne kucaš, rukom je brzo gurnula neku kutiju, ali jedan koverat ispade, otvori se i prosuše se neke slike.

Vera se saže, brzo pokupi slike, sva zbunjena poče da se okreće i objašnjava

-Znaš , to je...to sam ja...slike su od ...ali Barbara nije slušala, samo je gledala u sliku devojčice koja je ličila na Veru, ali...

-Dete je moje, ali nije kod mene, najzad prizna Vera, ne zna za mene, nikad nije ni znalo. Dala sam je na usvajanje čim se rodila i odrekla se svih roditeljskih prava.

-Bila sam premlada, nastavi da objašnjava Vera. Barbara je gledala sliku, na kojoj je bledo pisao neki datum, gledala je u Veru, nešto se nije slagalo.

Za to vreme, rukama zaronjenim u kosu,očajan, kuneći se sam sebi-nikad više, sedeo je Igor. Ispred njega pismo-ucena: Hitno vrati kockarski dug, ili....Znao je...mora nešto da učini...mora...

Marko je grabio krupnim koracima ka Barbarinom stanu. Okretao se za luksuznim kolima parkiranim po obližnjim ulicama. Uf, kad bi on imao takva... Trebao mu je posao, bilo kakav ili...Nabio je kapu jače na glavu...Magla se spuštala...

Nastaviće se