MANIJAK IZ MAGLE

2.

Te večeri magla se naglo spustila. Jednog trenutka je bilo zvezdano nebo,drugog se već nije video ni prst pred nosem. Mlada devojka je iskočila iz autobusa, pravo u neku baru. Ljutito se sagla da obriše mokru nogu i da podigne beli šal koji se izmigoljijo ispod jakne.

Ruka u rukavici, bila je brža. Dohvatila je šal i dok se devojka smešeći okretala, šal joj se obavio oko vrata. Širom je otvorila oči, dah joj se presekao, smedja kosa pala joj je na lice, noge su otkazale, pala je. Nepoznata prilika, nagla se nad telo, podje ka rajfešlusu farmerki, ali tog trenutka bus se zaustavi, i nepoznati pobeže.

Jutro.

 Gomila sveta juri na posao, na autobusnoj stanici telo...policija...uvidjaj....

Magla se nije dizala celog dana. Nekoliko reči u novinama, kratko na vestima i zaborav.

Sudija Igor u svojoj sudnici, imao je tog dana gomilu slučajeva. Gledao je ljutito šta sve mora da uradi pa krenuo na posao.Tog jutra, ponovo se zakačio sa svojom ženom koja mu je predbacivala što je prokockao novac odvojen za zimovanje.

Lekarka Vera uletela je tog dana u ordinaciju, nervozno tražila kafu i počela da proziva paciente. Vreme je prolazilo. Uglavnom je pisala recepte hroničarima.

Onda je u ordinaciju ušao mlad covek, rukama je okretao kapu, tražio je sedative i gledao u pod. Znala ga je, nije radio, večito je nešto petljao, pokušavao da se zaposli, ali je uvek posle kraćeg vremena dobijao otkaz i onda zna se: biro za nezaposlene, sedativi, trženje novog posla i tako u krug. Zvao se Marko. Bio je dobar čovek, ali nikad nije završio šta bi započeo. Krupan, visok, jak, činilo se da ima snagu za dvojicu.

Barbara proviri na vrata

-Dodji kod mene na kafu u pauzi, da ti pričam...nasmeja se

-Videla sam sinoć ubistvo na mostu!

Dve glave se okretoše ka njoj, doktorka Vera i pacient Marko.

Nastaviće se