Na jednom dežurstvu

Svratila sam kod koleginice na posao. Bila joj je gužva i zamolila me je da se javljam na telefon. Nisam bila dugo, uobičajena pitanja, ali....

Zvrrrr....

-Molim? Ženski glas panično viče....

-Muž mi se dere.

-A zašto viče?

-Pa...on je ćelav, sedeo je u fotelji i ja sam mu prolila kafu na glavu.

Sad ja počnem ozbiljnija pitanja da postavljam, da li je tečnost došla do očiju, da li je iskočio plik, kolika je površina opekotine....

-E, nije se derao kad sam mu prosula kafu, nego posle.

-Kad posle?

-Pa, kad sam ga lečila.

-Kako?

-Sipala sam mu kuhinjsku so na rane.

-So, na rane?

-Jeste, čitala sam u narodnim pesmama da su Turci u rane stavljali so.

-Da ih muče, ne da ih leče, jeknuh sad ja, pokušavajući da objasnim.

-E, a, da li si ti baš sigurna u to?......