7.
Jezero. Rani letnji dan. Viktor ulazi u hotel, uzima sobu. Zagledan u mirnu vodu seća se njenog smeha , razdraganosti. Gleda crkvicu na ostrvu...želela je onog dana da je vidi, a on joj nije ispunio želju. Želela je da vidi ono takmičenje u plesu. Zašto uvek sve prekasno shvatimo....zašto odmah nije ispunio svaku njenu želju?
Otićiće na sva ona mesta, gde je hteo nju da odvede. Poćiće na izvor reke, otići na pastrmke na obližnjem jezeru,...Sve, baš sve, će obići, gledaće njenim očima.
Prošetao je po gradiću, svratio u bar. Ne, ovde neće da pije. Činilo mu se da je jučer tu bio, kao da se ništa nije promenilo, a sve je bilo drugačije. Ona nije bila tu. Ona je otišla, bez nje sve je nekako bledo, bez smisla.
Video je neke mladiće na obali kako sviraju. Ništa nije govorio, samo je prišao,uzeo gitaru, naštimovao je i otsvirao nekoliko akorda. Sigurno misle da sam lud.
Došao je do čamaca koji su se ljuljuškali na vodi. Zašto nismo otišli, predbacivao si je.
Video ju je na svakom mestu.
Igrala je za njega, podižuci kosu rukama, smejala se, izazivala ga, a onda bi ga dodirnula. Svet bi prestao da se okreće. Prolazila bi rukama po njegovom telu, palila neke nevidljive vulkane, koje je samo ona umela da pronadje. Uzimala ga je. Osećao je vrelinu duž kičme, kako se razliva po celom telu. Predavao joj se i ostajao bez i jedne misli, bez pokreta, slušajući samo muziku njenih jecaja...dok sve ne bi utihnulo u san...
Pojeo je nešto u obližnjem restoranu, bezvoljno šetao stazom uz jezero. Tražio ju je u svakoj ženi, nijedna nije bila ona.
Sećao se prstena koji je dizajnirao, kako se samo radovala, uvek je želela haremski prsten i smejala se da će biti njegova robinja ako ga bude nosila. Nikad joj nije nabavio taj prsten. Zašto mislimo da uvek ima vremena? Zašto odmah ne uradimo ono što želimo?
Mogao sam, mogli smo, stalno se vrtelo po glavi... Kasno je, sada je za sve kasno.
Nadao se da ga je napustila, iznenada, iz ko zna kog razloga, da se setila nečega,da je volela drugoga, ali znao je...ona ne bi otišla zato što ga nije volela, nešto drugo ih je razdvojilo.
Došao je do obale, do hotela gde je te večeri najavljen nagradni ples- takmičenje parova. Rešio je da dodje da pogleda. Ona bi to volela. Sigurno bi ga stegla za ruku, zatreptala očima i mazno prošaptala:
-Viktre da se i mi takmičimo!
Ruke mu se zgrčiše, oseti kako krv brže struji njegovim venama-bes prema nepoznatom ga obuze.
Nastaviće se...
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
