6.
Vreme prolazi. Sve se menja, ali neka sećanja se vraćaju, neki ljudi noćima ne spavaju. Jedan čovek i dalje samo leži u svom svetu.
I onda jednog dana, dogodilo se!
Viktor je rešio.
Posle jedne noći pijanstva, glavobolje, teških misli, četiri godina od onog dana....doneo je odluku. Otputovaće ponovo na Jezero. Susrešće se sa svojim demonima, pogledaće mesto gde je bio najsrećniji i najtužniji.
Odluka je doneta!
Trst...bolnica...
Čudan čovek opet obilazi nepomičnog pacienta:
-Mocarela, čujes li me, probudi se!!
Kao iz neke daljine, Mozarela začu glas, zatrepta očima, otvori ih, pa ih opet zatvori. Čudan čovek je poludeo, počeo je da juri po bolnici, da viče:
-Sorela,... dotore....
Beograd ...Noć, oluja...Tara vrišti, oseća ruke na svom vratu, vidi krv, dave je. Nema vazduha, rukama grabi u prazno...blesak munje obasjava bledo lice, kosu rasutu po jastuku, poluotvorene usne u koje se zarivaju zubi, znojno lice...još jedan grom...
Jutro,... Bolnica.... Pismo.... Poziv za simpozijum na Jezeru, potrebno je da Tara prikaže svoj poslednji rad.
Trenutak neodlučnosti, a onda Tara uzima olovku, i potpisuje prijavu.
Vratiće se na mesto gde su počele njene noćne more.
Te noći loše je spavala, vrištala je u snu. Jutro nije donelo olakšanje.
Odluka je doneta
Nastavice se...
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
