Muškarci obožavaju da poklanjaju ruže...nekako im je to najlakše, a ruža ih potseća na žene
Privuče ga svojim mirisom, svojom lepotom, zamamnošću...
Ruža je kraljica medju cvetovima, muškarac za sebe uvek hoće samo kraljicu. Nije važno da li je on mlad ili star, pametan ili glup, mršav ili debeo, vredan ili lenj, on zna, za njega je dobra samo kraljica.
I ruža to zna, zato tako neodoljivo miriše, zato su joj latice tako nežno, meke, zato je svih boja, kao žena.
Muškarci uzimaju ružu, kao što bi uzeli ženu, ona zadrhti, proceni ih, i onda oni osete šta je ruža.
Oni , malo veštiji, uzimaju skromne , divlje, nekalemljene ruže, uberu ih, pomirišu, sačuvaju samo za sebe...ponekad i ta ružica, malo se uzjoguni, ubode trnom, ali trn je sitan, mada ga ponekad ima dosta...
Iskusni, oni koji misle da znaju, šta je prava ruža, uzimaju one odgajene u staklenicima, primamljivog izgleda, na dugim drškama, bez mirisa, ali i bez trnja. Poklanjaju ih istim takvim ženama...obično se ne zadržavaju dugo u njihovom društvu.
Postoje i ruže iz bašte, lepe su, mirišu, imaju mekoću latica, poneki trn, ali na njih se najmanje obraća pažnja...tako su obične...
Ali nije važno kakva je ruža, nešto drugo je bitnije.
Većina muškarca ode do prve cvećare, pokaže prstom, plati ruže, i završi posao...oni retki, ali stvarno retki muškarci, prošetaju do livade, i tamo naberu buketić poljskog cveća.
Verujte, kad bi samo mogla da biram, umesto skupocenih, hladnih ruža, uvek bi izabrala buketić cveća, ubran s ljubavlju.
Zima je , nema livada sa cvećem....ne vredi...može ga nacrtati, pa čak i skinuti sa interneta,... ali nije otišao, i kao slučajno, kao što bi kupio veknu hleba, ili glavicu kupusa, ne,.... potrudio se nešto da uradi samo za mene.... .
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
