Zvrrrrr...telefon...iskačem ispod tuša...Hitno da si se stvorila na sastanku!...adresa...drugi kraj grada...
Jednom rukom držim četkicu za zube, drugom četkam kosu....čarape, suknja...gotova sam!
Trčim u garažu....moja zastava me nekako tužno gleda, nagnuta na desnu stranu....guma...Merkamo se...oko nje gizdavi lepotani, nijedan ispod 30oooEU
Opkolili je, valjda se čude njenoj "mladosti". Nema šanse da krenem kolima.
Taxi! ... Stojim na uglu, svi negde jure, ne osvrću se na moje mahanje...ponedeljak....taxi stanica. Tamo je uvek milion kola...danas ni jedan!
Eno, ide spas! Žuti, gizdavi "japanac", ali ,skreće ka blokovima, a meni se približava neka šklopocija...ne ide baš do mog cilja, ali pravac je dobar.
Ulazim, gužva kao i uvek, pružam kartu "preko veze" da je ponište...Šta je, gospodja, nema markicu?...Smeh, dodavanje...uz neko brektanje, kašljucanje, polako napredujemo. Osećam na boku pritisak nekog cegera, iznad glave mi neko raširio novine...čita čovek, da ne propadne svet "sabajle", a on da to ne primeti!
Stanica, drugi autobus...cupkam nervozno u mestu, pogledam povremeno na sat...zakasniću!...Najzad, stiže...ako je ono, malo pre, bila guzva, ovo je način kako se pakuju sardine, i to one u ulju, jer je kažu, ulje skuplje od sardina...ali to je druga priča..
Osećam, ko se kupao u kom šamponu, ako se kupao... ko je popio samo kafu, a ko 10 sa lukom....Stižem!
Jurim stepenicama, lift ne radi, preskačem po dve, u jednom dahu stižem...ulećem u sobu!
A stigla si...tupi, nezainteresovani pogledi...Hoćes kafu?...sede, pričaju, prevrću novine, ...čekaju one koji će doći sa akademskih 15minuta zakašnjenja, i one, koji će stići jos kasnije, tek da pokazu svoju važnost.
Ja nešto mislim, šta je bilo toliko važno? Da li je tema: Pobuna buva na Himelajima, ili možda: Uticaj globalnog zagrevanja na prevoz u gradu?
Kad smo već kod prevoza, šta mislite o prevozu u svom gradu?
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
