Kiša je okupala noćas nebo, a jutros sunčev zrak je zaigrao na mom licu, pomilovao mi usne, dotakao oči. Probudila sam se sa osmehom.
Jos jučer je sve bilo drugačije. Mislila sam da smo prijatelji, drugovi. Sa tobom mi je uvek lepo, ti me razumeš. Brisao si moje suzice, smejao se mojim "ljubavnim patnjama", tešio, biće bolje..
Sve je bilo kao i svako veče, u društvu, u kafiću...jedna pesma...jedan pogled preko stola...moje zelene oči upijale su toplinu tvojih smedjih. Dunav je šumio, mesec se probijao kroz grane stabla, u gomili ljudi mi smo bili sami.
Šta se desilo u trenutku? Šta se promenilo u našim životima? Znao si sve moje tajne, mislila sam, i ja tvoje. Sinoć si otkrio zadnju...ljubim te ..šaputale su tvoje usne.
Svaka tvoja reč, bila je poljubac, koji je milovao moje srce ispunjavajući ga. Činilo mi se da će prepuknuti od navale osećanja.
Gde sam bila do sada? Kako sam mogla živeti bez tvoje ljubavi?
Život je tako lep! Da tebe nema, ne bi znala osećati: cvet u travi, treptaj zvezde, širinu reke...
Sad sve ima drugi značaj i drugi izgled.
Da li je to sreća? Ili tek put ka sreći? Varka ili istina?
Ne želim večeras da zaspim, želim cele noći da mislim o tebi...jer moglo bi se desiti da zaspim i kad se probudim, shvatim da je sve bilo... samo san....
Tad bi se zapitala da li je lepše voleti, ili biti voljen?
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
