Naš soliter, u centru perspektivne zone razvoja, ma šta to značilo, ima milion spratova, na svakom bar milion prozora, a iza svakog prozora krije se neko!
Pa baš se i ne krije! Mi, sve znamo o svakom, i šta voli, šta ne, i ko mu dolazi, i šta kuva, kad slavi...
Svaki problem preživljavamo, ovako ili onako. Ma, znate šta je soliter? To je jedno selo, koje nema kuću do kuće, nego je, u jednoj crnoj noći, neka neman iz svemira došla,pokupila seoske kućice, naredjala ih jednu na drugu, puno, puno kućica, dok joj nije dosadilo, obrisala tu novo nastalu kućerinu, izbacila sva dvorišta i bašte,malo je udarila, da ostanu sve kuće zajedno...i to je to.Negde joj je ispod prstiju nešto promaklo, pa na nekom soliteru vidite balkončiće sa kojih ljudi čeznutljivo gledaju negde u daljinu, nadajući se da će ugledati malo prirode.
Ta ista neman, je tako pokupila i ljude. Sad, u istom soliteru slušaju muziku na sav glas, i onaj čuveni pijanista, i onaj jazzista, i onaj ljubitelj srce parajuće novokomponovane narodne muzike. Problem nastaje kad želju za muzikom osete svi u isto vreme...ne brinite, ima i sretnih, neki stariji stanari polako gube sluh.
Možda jednog dana, ona neman, opet zaluta u našu galaksiju, pa baš na našu planetu, pa baš u nas grad, pa baš u naš soliter...verovatnoća je izvesna....
E, onda će, ta neman, opet napraviti male kućice, odneće ih u neki živopisni kraj, i ja ću tada, imati kućicu sa ogromnom baštom punom lala-tulipana, biće jedna ogromna ljuljaška, a na dnu bašte biće voćnjak i povrtnjak.....
Kako će život biti lep!
Samo, ta neman, ponovo da zaluta....
Jesi li ti živeo u soliteru, makar tri dana?
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
