Ne znam kako je to počelo, jedno jutro sam se probudila sa osmehom , ali nisam mislila na tebe.
Onda kroz glavu prolete misao: smedje oči su muževnije od tvojih plavih, a volim kad mi od njegovog glasa zastaje dah. Neki drugi glas je odzvanjao mojim mislilma.
Setila sam se tvojih usana, učinile su mi se nekako daleke, kao da me nikad nisu dodirnule....
Kako ljubav nestaje? Da li polako, samo se išunja iz naših života, ili nestaje onako burno, kao što nastaje?Sad je bila tu, sad je nema!
Ne mogu te tražiti u drugima, jer to ne bi bio ti.
Želela bi ponovo da dani imaju boju, da ljubav dodje, kao oaza, u moju pustinju, da ponovo doživim ono veče kad je jecaj violine cepao moje srce, kad sam mislila da sam najsrećnija na svetu.
Želela bi, ali ne sa tobom, jer ja te više ne volim.Drugi sad hoda mojim snovima, drugi sad krade moje misli u kasnim noćnim satima, drugi mami moji uzdahe, zbog drugog, moje srce brze kuca.
A, moglo je biti drugačije....mogla sam te večeri ostati kod kuće..mogla sam izaći sa tobom,,,moglo je , ali nije...
Da te, te večeri nisam srela sa mojom drugaricom, još uvek bi te volela, ljubila..sad neka te voli ona, moja crnooka prijateljica....i ne zovi me više, ne šalji poruke...ona koja te je volela, ne postoji više...ubio si je...
Mogu da oprostim tebi, njoj,... ali, ne mogu da zaboravim....
Kako bi vi reagovali? Kome bi oprostili? Da li bi zaboravili?
AnaM
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
