Subota

Vozila sam se danas sa jednim koji još gore parkira od mene.

Pravi užas!

Nadam se da ne čita moj blog.

Prvo nikako da krene,

 levo,

 pa desno,

pa tras napred,

 pa tras pozadi.

 Pomerio mi je džigericu.

Ja sam to nekao drugačije zamišljala.

A i vozilo mu je bilo čudno. Napred šiljato, pozadi tupo, široko.

Zašto on nije išao onim šiljatim napred, nego onim tupim, to samo on zna. Da, pominjao je neku provu, pramac. I rekao je da neće da skače u vodu ako upadnem zbog neke glupe slike…. Da je znao da sam napravila 290, bacio bi me u vodu

I to mi je kapetan broda…

Na kraju Dunav je ljubio Savu,

 a Sunce nam je dalo svoj najlepši osmeh za laku noć