Drugari, gde ste sinoć bili da ste bili da bili, sigurno vam je  bilo lepo, ali da ste bili gde sam ja, videli bi šta je pravo uživanje!

Posle uspešne premijere u Kruševcu, šta uspešne, urnebesno su pobedili, dodjoše Dve karte za Beč, i u Beograd, na putu u osvajanje sveta.

Mladi entuzijasti vodjeni iskusnom rukom režisera Patosa, doveli su salu u kojo se održavala pretstava, do usijanja.

Izvodjenje je prekidano salvama aplauza i smehom koji se nije mogao zadržati.

Reči Voje Radovanovića, oživljene na sceni, ulile su nam nadu u neko bolje sutra u kojem nećemo tražiti dve karte za put u svet u neku neizvesnost, negde daleko.

Bend odlično uklopljen, svojom scenskom muzikom digao je na noge publiku koja je u ritmu skandirala. Ma šta odlično, raspametio me je.

Izdvojila bih jednog glumca,( samo u zagradi ću da priznam, zove se Nikola), ali bilo bi nepravedno prema ostalima, kad vidite pretstavu shvatićete da su svi kao jedna duša.

Prvi autogrami, mladih glumaca sa već iskusnim piscem Vojom Radovanovićem, prvi intervjui za novine, TV, možda su bili malo preskromni za ono što su nam dali.

Bilo jutros na TV, prvi program, ali kratko, tek pola sata

Posle uspeha na pozorišnim daskama, splavovi, tu je tek bila ludnica, i oni plove raširenih jedara ka vrhu.

 Noć je tako kratka kad je osmeh na licu.

Čestitam režiseru, glumcima, i naravno piscu Voji Radovanoviću u želji da svaka nova pretstava bude još uspešnija

Zahvaljujući vama, Dve karte za Beč krenule su nezadržljivo napred, ništa ih neće zaustaviti!

Srećno!

SKORO DA ZABORAVIM,

  BLOGOYEVCI, BEOGRADJANI,  SU DOŠLI U VELIKOM BROJU,

U STILU

SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVE!