Lepo je, ali ja ne znam

Dolazim pred kafić gde čeka gomila čudne dece.

Ulazim na zadnja vrata, ja, kao neki VIP

Mrak

Strmeknuh se niz stepenice. Upadoh u još žešći mrak. Bauljam i pipam...

Trads-Bum

Reflektori i okupana svetlom, sručim se na neku stoličicu kao za Ivicu i Maricu.

Mir

Tišina

Gledam! Za okolnim stolovima sve neki kosijaneri  i ošišaneri, niko normalan. Ženske,  imaju neke rezedo ili ljubičaste pramenove...( joj što bih ja volila, ali kukavica sam, a možda bi me i izbacili  sa posla), i to sve uštirkano, Jedna mi skoro oko isterala sa nekim šiljkom.

 Lepo, ali ja ne znam.

Namazana usta crnim ružem, a nokti dugački, pa savijeni, kao pandže. Lepo, baš lepo.

Neka to

Ja se opustila, taman da naručim sokić, kad ti nešto lupi, počeše da zveckaju čaše, onaj led u njima igra pipirevku, stolvi poskakuju... stolice... ja... sve,... mirni samo neki likovi za obližnjim stolovima. Mora da su ili filozofi, ili gluvi., pre će biti ovo drugo.

-To je tek zagrevanje AnaM, videćeš tek posle kako će da ti bude lepo

-Dooobro.

Napravih nekoliko fotki, bubnjar je baš pozirao, ali neki mnogo ljut čovek. Udarao je motkicama po onim bubnjevima da ih rasturi... nije... bili jači... videla ja...

Taman da se vratim na ono VIP mesto, kad poče sa svih strana, sa tavanice, odozdo neka svetla svih boja... Mešaju se. Ne mogu da idem. Em ništa ne vidim, em ovo mrda, oči mi istera. Lepo, ali ja ne znam

U zlo doba dodjoh do mog stola. Sokić stigao. Najmanje je njega bilo, neke slamčice, pa suncobrani, kockice leda, jedva se jezikom probih do tečnosti...

Žedna sam, popila bih vedro vode, a ne onu mustru od pića. Liznem ja ... nešto mi čudno...srknem.. .bljak... grozno... pljunem na sred kafića. Svi crkavaju od smeha, nešto mi sipali.... posle sam  kao prostača pila iz flaše i nosala je sa sobom...

Šetam ja po sali, muvam se, opalim po neku fotku... sve čekam kad ću da počnem da uživam

E dočekala sam

Samo što sam ja mislila da je potres, smak sveta, da su se iskrcali vanzemaljci... Ono zagrejavanje, od koga sam potpuno ogluvela, samo je žubor potoka, a ona svetla su svici prema ovom vulkanu iz koga kuljuča lava, izliva se i juri  u more, eksplozija Sunca, crna rupa u Svemiru u kojoj sve nestaje...

I i i i ... zavrte mi se u glavi... op op   počeh bukvalno da padam... uhvati me jedan ošišaner... i ... izvede napolje te ne padoh u nesvest...

Kafiću, ili već kako se zoveš, sigurno pakao, zapiši kad me vidiš ponovo, ako ćemo pravo nisam ni ja tebe videla...