Odlazak…

Odlaziš… znam… još nekoliko dana… i nećemo biti više zajedno. Boli me i sama pomisao da te više neću videti svakog dana, radovati se tvojim nestašlucima… očekivati te da mi dodješ, dotakneš lice, vrele usne…

Volim da trčim sa tobom… da pružim ruke, zatvorim oči i osetim tvoje dodire…smiruješ  moju vrelinu… zadihana se smejem…radujem ti se…

Mislila sam da te nikad neću zavoleti…

 I onda jednog dana… pala sam, okliznula se… sedela sam na podu, zaprepašteno…a ti si bio  oko mene… pružila sam ruku….dotakla te… volim te… nikom to ne govorim… samo ću tebi šapnuti….volim te…ne odlazi….

Daj mi samo još jedan dan… samo jednu noć…

Znam, verovatno ćeš doći iduće godine… .verovatno…. ne sigurno… želim te… želim te do bola…

Ne želim da čekam, hoću te večeras…dajem obećanje…ako večeras dožeš, potrčaću ti u susret…

Metereolozi su obećali da ćeš doći večeras… da će se zadržati nekoliko dana. Zavolela sam te na Kopaoniku, kad sam osetila tvoju mekoću, sećaš se kako sam te se bojala? Namrštila sam se…kad sam te videla… I ti si mi pokazao svu svoju lepotu…

Jele su obavio svojim belim plaštom, puteve zastro belim  ćilimom  šumu dodirnuo pramenovima magle. Bajka se radjala pred mojim očima… dodirnuo si mi usne spustivši na njih pahuljicu…zastala je trenutak… I otopila se… Svi mi daju nadimke…za tebe sam samo vrela pahuljica… jer ti si SNEG… za neke hladan, klizav, neugodan, za mene…lepota tvoje majke…zime…

Ne odlazi, molim te, daj mi još jedan dan, ako odeš, nikad te više neću tako želeti….voleti…