Nedeljama sam jurila neke lekiće koje je trebalo prebaciti u drugo mesto.

Lek, vozač i papiri, tri kamena spoticanja, naravno i kola. Ne znam šta je bilo teže. Danima sam tražila da mi daju lek na kome nemaju zaradu, nego gubitak. Govorili su mi da niko ne radi da izgubi.

Onda sam jednostavno imala sreću. Pozvana sam u kabinet na kafu, onaj Baksuz što je sve kočio, došao da primi inekciju. Verovatno je kinuo, pa mu odmah treba primarijus, neće da se meša sa plebsom. Sestra  uhvati rastvarač, a ja nju za ruku

-Rastvorite aqua-om

-Boleće

-Neće, on je muškarac, nije dete.

Neki put, pogled mi je stvarno ledenica.

Baksuz primi inekciju, suze mu podjoše, a ja za dva sata dobih sve, i lekove, i papire, pečate, dozvolu za prelaz... važeću 24sata, u dane praznika...

Sad stvoriti kola i slobodnog vozača.... a vreme juri...

Dadoše mi neki landrover, grozan, menjač mu kao neko čudo, sve naopako. Sneg je, klizavo... moja kola imaju letnje gume...

 Panika...

 Kraljevstvo za vozača...

Idem na taxi stanicu. Ili neće da vozi tudja kola, ili traži, boli glava. Opet zovem Baksuza.

-Kolika je dnevnica? Treba negde da prenoćim.

-Koliko tražiš za sebe?

Meni odmah proradi kliker, Idea..

-Vozaču 500 EU, a meni koliko daš

-Mora da se uplati, daj broj...

Koliko sam se upetljala, jedva nadjoh broj računa... moja brljiva banka radi neko radno vreme da je uvek zatvorena...

Sad treba krenuti. Da nije ono parčence izmedju GMilanovca i Čačka, lako bih. Došlo mi da tražim pomoć od blogoya.

 Blogoye... poglavica... Niš... autoput... KLIK...  Znam da će poglavica da dodje ako mi bude potrebno...  Pronaći ću ga ako bude stani-pani...

Imam sigurnost... Uraaa... pravac Idea...

Sad znam šta deca vole, kupujem gomilu gluposti... grickalice... Coca cole... jogurtiće... čokloladice... žvake... CD... automobiliće... mede... crvena kapa sa krznom i crvena pelerina... Mrazica AnaM kreće... sa dosadnim lekićima...

Vratila sam se... ne mogu o detaljima... zabranjeno... samo znajte, sva deca sveta su ista. Svi se raduju besmislenim poklonima, zajapure se dok otvore paketiće neveštim prstićima, netremice gledaju... i osmeh... i onaj balavi poljubac...

Nisu važni datumi, ni kalendari, važno je samo ono što je u nama, kad i nismo svesni toga, VERA, i LJUBAV... neko će dodati i NADA... Došla sam izmedju dva Božića, kao AnaM Mrazica... i nije važno što ona ne postoji... Bio mi je ovo najlepši Božić, koristim priliku da ovaj najveći hrišćanski praznik čestitam vernicima pravoslavne vere

HRISTOS SE RODI

Moju prvu čestitku upućujem  Nekom ko je sa mnom proveo novogodišnju noć, doneo mi je sreću...