PP, broj mobilnog, poziv na kaficu... ...
Iju...a ja kao seoska mlada,
Šta će misliti o meni ako odmah pristanem.
Kazala sam nikad više upoznavanje uživo sa blogerima, ko zna razumeće, ko ne zna, šta ću mu ja... ...
Kad je kažem nikad više, to sigurno uradim koliko sutradan.
Tako nekako je i bilo.
Ja u banci, a mobilni urla kao da ga kolju, namešten na sve jače, dobro me nisu izbacili napolje. Obezbedjenje je držalo ruku na pojasu, tamo mu valjda pištoljče.
Ja se maših za telefonče.
Svi gledaju sa iščekivanjem.
I šta sam mogla, progugutah najumilnijim glasom
-Za pola sata kod mene kafica... sastanak na busu, da ja malo osmotrim dotičnu personu, nisam ni ja više naivna:) nema upadanje u stan nepozvanima.
Osoba neće da je "imentujem" poznata je na blogoyu, pa neću, da joj ne pokvarim nešto. Dopada mi se, šarmantna je, duhovita, amizantna. Zajedno provedeno vreme, proletelo je... ne bih o detaljima... ne interesantno za većinu...:):)
Vidiš, neću nikom reći ko si, ni kako izgledaš, ni da mi se dopadaš.
Izaćiću sa tobom ako me ponovo pozoveš. Zašto se kriješ? Neka veza na blogu? Ja sam ljubomorna, to svi znaju. Volela bih da gledam ponudjenu pretstavu u Madlenijanumu, Ožalošćena porodica.
Popićeemo kafu sigurno, ali bolju nego što ja kuvam. Onaj Srk, što popismo, bio je suviše sladak.
Do sledećeg vidjenja, veliki pozdrav
